ŽELJE DUHOVNOST ŽELJA DUHOVNA DUHOVNI ŽIVOT SEKSUALNOST DUHOVNO

ŽELJE I NASTAJANJE

Iz knjige: Esej o duhovnom sazrevanju
Autor: Andrej Pangosa

Prevela Sandra Eterović

U apsloutnom miru i savršenstvu,
Jedi i pij po tvojim željama.
Sve pojave su nestalne, sve je ku’…
I baš to je veliki i potpuni satori Bude.
Yoka Daishi

1. OSVESTITI ŽELJE

Želje se često smatraju preprekama za Nastajanje (duhovno sazrevanje), ali takvo verovanje/ubeđenje je samo delimično tačno. Ne sprečavaju sve želje Nastajanje. Neosvešćene želje sprečavaju Nastajanje, dok osvešćene želje mogu biti jedan od instrumenata u funkciji Nastajanja.

Odreći se želja ne znači postati asketa ili imati negativan stav prema životu. Ovakva negacija života učinila bi čoveka nečovečnim. Božansko nije lišeno čovečnosti. Duhovnost treba da učini čoveka čovečnijim: to je pozitivan stav koji ispoljava sve ono što je dobro, plemenito i lepo u čoveku. Pridonosi svemu što je prijatno i ljubazno u sredini. Duhovnost ne zahteva odricanje delanja u svetu, izbegavajući obaveze i odgovornosti. (1)
Meher Baba

Želje treba osvešćivati, a ne obeležiti ih unapred kao nešto negativno što treba eliminisati po svaku cenu. Težiti prisilnom eliminisanju želja može da omete Nastajanje, jer je lako zamišljati/lagati sebe da se je neka želja prevazišla, a ustvari je «samo» potisnuta što pridonosi nastanku uzroka: «unutrašnjih» i «spoljnih» sukoba, frustracija, kompleksa, patnji, besa i drugih pojava štetnih za Nastajanje i za psihofizičko zdravlje.

Najkvalitetniji pristup prema željama predstavlja njihovo osvešćivanje što vodi osvešćenoj i osvešćujućoj realizaciji tih želja. U suštini, osvestiti želje znači pre svega uskladiti njihove vibracije sa Svešću; što su vibracije želja usklađenije sa Svešću, to su želje osvešćenije.

Odvoji se od sveta bez odricanja tvojih želja. Održavaj odstojanje od sveta, a bez da ga napustiš: bez buke, i van meteža. Tako se učestvuje potpuno u životu, izbegavajući njegove zamke.
Dugpa Rimpoce

Osvešćujući želje:

1) smanjuje se vezanost za objekat želja a time se smanjuje i «lutanje uma» koje je jedna od glavnih prepreka za Spoznaju (svog) Stvarnog Identiteta (Sopstva, Boga, Apsoluta) i

2) mnoge želje nestaju, a one koje su ostale:

- pretvaraju se u osvešćene procese u funkciji Nastajanja i

- postaju jedan kvalitetan oblik izražavanja (osvešćenog i osvešćujućeg) svoje individualnosti ( ali ne izmišljenog identiteta/ «ega»).

Tri osobe hodale su uvek sa Isusom: Marija, njegova majka, njena sestra i Magdalena, njegova žena. Marija (se zvala) zapravo njegova sestra, njegova majka,i njegova žena. Isus je voleo Mariju više od svih učenika, i često je ljubio u usta. Ostali učenici, pošto su ga videli sa Marijom, upitaše ga: «Zašto voliš nju više od svih nas?». Spasitelj odgovri i reče njima: «Kako to da ja vas ne volim kao što volim nju?» (2)
Vanđelje po Filipu

Tabela koja sledi opisuje nekoliko važnih razlika između osvešćenih i neosvešćenih želja, odnosno između želja koje su kvalitetne za Nastajanje i onih koje mu škode.

Neosvešćene želje	Osvešćene želje
Njihove karakteristike su: - vezanost za želje i za njihovo ostvarenje; - očekivanja; - nade vezane za njihovo ostvarenje; - strahovi vezani za njihovo ne ostvarenje koji često prelaze u anksioznost i teskobe; - promenljive emocije neusklađene sa Svešću; - voleti više odnosno voleti manje; - raštrkane i ne usklađene misli sa Svešću; - nisu u funkciji Nastajanja.	Karakteristike: - nevezanost za želje i njihovo ostvarenje; - ne izazivaju očekivanja; - nisu uzrok nadanju njihovog ostvarivanja ni strahova njihovog neostvarivanja - osvešćene / usklađene emocije sa Svešću; - Ljubav; - osvešćene / usklađene misli sa Svešću; - usklađene su sa potrebama koje se odnose i koje su u funkciji Nastajanja.
Njihova realizacija stvara osećaj «zadovoljstva» i «sreće», dok se njihovo neostvarenje pretvara i u štetne misli, u razočarenje, nezadovoljstvo i druge štetne emocije.	Njihovo ostvarenje ili neostvarenje ne uznemirava i ne menja kvalitet procesa uma. Ostvarene ili ne, um je uvek obeležen Ljubavju i Znanjem.
Potreban je napor koji se ulaže za stvaranje uslova za njihovu realizaciju.	Realizuju se spontano, u uslovima koji ne iziskuju napor za njihovu realizaciju.
Fantazira se o tome: kako će biti kada se budu realizovale, i kako i kada ih realizovati.	Nema fantaziranja u vezi njihove realizacije, kada i gde.
Jedan su od uzroka udaljavanja pažnje od sada i ovde.	U njihovoj realizaciji ima se iskustvo o «sada i ovde».
Umanjuju kvalitet uma.	Ne umanjuju kvalitet uma.
Prepreka su za Nastajanje, pogotovo ako su potisnute, i smanjuju kvalitet izražavanja sopstvene individualizacije.	Realizacija osvešćenih želja je jedan od instrumenata u funkciji Nastajanja i kvalitetan način ispoljavanja i realizacije sopstvene individualizacije.
Odvlače pažnju od ovde i sada i uznemiravaju koncentraciju.	Ne odvlače pažnju od ovde i sada i ne uznemiravaju koncentraciju.
Sprečavaju ulazak u stanje flow-a i u potpuno Bivanje .	Sastavni su delovi flow-a odnosno potpunog Bivanja
Mnoge od njih um poznaje samo delimično.	Um je (potpuno) svestan njih i može jasno da svedoči njihovo nastajanje, održavanje i nestajanje.
Uznemiravaju moguću mirnoću uma / povećavaju uznemirenost uma i sprečavaju potpuno Bivanje.	Ne uznemiravaju mir uma i mogu biti sastavni elementi potpunog Bivanja.
Njihova realizacija / konkretizacija je delimična i nepotpuno iživljena, čega su uzrok, pored ostalog, očekivanja i «projekcije» vezane za kako, kada i gde bi se mogle realizovati.	Ima se potpuno iskustvo o njihovoj realizaciji, takođe jer nema očekivanja i «projekcija» vezanih za način njihove realizacije / konkretizacije.
Pošto su se realizovale, dolazi do podsećanja na njih da bi se ponovo «uživalo u njihovoj realizaciji», jer se se nije potpuno doživela njihova realizacija.	Pošto su se realizovali, nema vraćanja na njihovu realizaciju, jer je ona iživljena u potpunosti.

Spoljašnje slike nisu spoljašnje za dobro izvežbanog čoveka, budući da svaka stvar ima unutrašnji i božanski način bivanja za «unutrašnjeg čoveka». (3)
Meister Eckhart

Gore navedene karakteristike su očigledno pojednstavljene jer pravi procesi zavise takođe i od kvaliteta uma, odnosno koliko je um uopšteno, a i u određenom trenutku osvešćen. Što su više želje svešćene to se njihove karakteristike više približavaju (potpuno) osvešćenim željama. Želje, osvešćene potpuno i one neosvešćene, potpuno su odsutne jedino tokom potpunog Bitisanja, jer tada nema nikog ko bi mogao da ima želje.

2. ŽELJE I DUHOVNI ŽIVOT

Duhovni život je koncep koji ako se shvati u suštini, može da pomogne Nastajanje, a ako se njegva suština ne shvati može vrlo lako da zaslepi i zavede. Često ono što se definiše kao duhovni život ne pridonosi duhovnom sazrevanju, već predstavlja samo život koji je u skladu sa konceptima o takozvanoj duhovnosti. Živeti po određenim konceptima vezanim za duhovnost tj. za duhovno ponašanje ne podrazumeva i duhovno sazrevanje. Sa druge strane, postoje načini življenja koji mogu izgledati kao «neduhovni», jer ne izgledaju u skladu sa onim što se smatra duhovno, ali pomoću kojih pojedinac sazreva vrlo kvalitetno. Jedna stvar su koncepti o duhovnosti, a koji mogu biti manje više kvalitetni / istiniti, a druga stvar je nazovimo je tako «prava duhvnost» koja nije dređena nekim oblikom, već je određena time koliko podstiče duhovno sazrevanje, odnosno osvešćivanje uma.

Mi treba da koristimo maksimalno sve stvari, nevažno koje, bilo gde da se nalazili i makoliko nepoznato i nedolično može izgledati ono čto vidimo i čujemo. Onda i samo onda, mi se ponašamo kako treba. (4)
Meister Eckhart

Poneki ljudi smatraju da se u duhovnom životu treba odreći materijalnih bogatsva (težiti siromaštvu) i seksualnih aktivnosti. U vezi ovih ideja važno je znati:

- istinsko «duhovno odricanje» se sastoji u odricanju izmišljenog identiteta, odnosno treba prestati sa zamišljanjem da se jeste ono što se zamišlja, da bi se Spoznao Bog kao (sopstveni) Stvarni Identitet i kao jedina Stvarnost. Istinsko Siromaštvo je Siromaštvo ideja o «sebi» (onome što se zamišlja da se jeste – izmišljeni identitet) i o Bogu: manje se ima ideja o «sebi» i o Bogu i više su ideje osvešćene i čovek je bliži Spoznaji Sebe kao Boga, što je suštinski ukazatelj duhovne zrelosti (zrelosti uma/ Svesti).

- Seksualnost je jedan od najvećih potencijala za duhovno sazrevanje. Osvešćivanjem seksualnosti, ona postaje osvešćujući proces. Pored ostalog, orgazam je kvalitetno meditativno stanje i može biti vrlo koristan u osvešćivanju uma. Seksualnost se može osvestiti i uzdržavanjem, ali do toga se dolazi samo efektivnim prevazilaženjem seksualne želje a ne samo zamišljanjem da se je seksualna želja prevazišla. Osvešćena seksualnost je zdrava seksualnost koja donosi zdravlje i duhovno sazrevanje, dok je potisnuta seksualnost element koji vodi izopačenosti. Potisnuti seksualnost može lako da pređe u procese koji sprečavaju Nastajanje, kao na primer:

o seksualne fantazije koje «odvlače od sada i ovde»;

o seksualne frustracije;

o seksualni kompleksi;

o seksualni blokovi;

o «unutrašnji» i «spoljašnji» sukobi vezani za seksualnost, koji mogu da pređu i u složenije i veće sukobe;

o «demonizacija» seksualnosti, žene, muškarca...;

o štetne emocije i misli;

o ...

Ako želiš da se krećeš Putem jedinstva ne budi netrpeljiv čak ni prema svetu čula i ideja. Zapravo, potpuno ih prihvatiti identično je sa istinskim prosvetljenjem. Mudar čovek ne teži ciljevima, a budala se vezuje za njih. Postoji samo jedna istina, zakon, a ne više. Razlikovanje se javlja samo kod neznalice usled njegove potrebe da se čvrsto veže. Tragati za Umom pomoću uma koji pravi razlike je najveća od svih grešaka. (5)
Sosan

3. MEDITACIJE I MOLITVE

U tom periodu osetih da kao što je hrana neophodna telu, tako je i molitva neophodna Duši. Ustvari, hrana nije baš tako neophodna telu koliko jeste molitva duši. (6)
Gandhi

A) OPŠTA MEDITACIJA

1) Molim Sopstvo da mi osvesti želje.