POVRATAK BOGU UJEDINITI VRATITI SOPSTVO BITI JEDNO BOGOM MEDITACIJA

O UJEDINJENJU SA BOGOM

KONCEPT: UJEDINJENJE SA BOGOM
Izvod iz knjige: Esej o duhovnom sazrevanju
Autor: Andrej Pangos
andreapangos@tin.it

Prevela: Sandra Eterović

Čovek je otelotvorenje Boga,
koje kroz igru uma,
traga za svojim izvorom;
kada ga otkrije i spozna,
biva jedno sa Njime,
a da to, uistinu,
nikada nije prestao da bude. (1)
Zoran i Milica Gruičić

1. ZABLUDA: ODVOJENOST OD BOGA

- ujediniti se sa Bogom,

- težiti Boga,

- približiti se Bogu,

- vratiti se Bogu,

- udaljiti se od Boga,

- izgubiti Boga,

- biti odvojeni od Boga,

- biti blizu Boga,

- biti daleko od Boga

- ...

su koncepti koji mogu biti pozitivni za podsticanje Nastajanja, ali takođe mogu biti zavodljivi mogu da sprečavaju Nastajanje, iz sledećih razloga:

- bukvalno shvaćeni nisu istiniti i

- doslovno izražavaju samo utiske a ne efektivano stanje procesa.

Ovi utisci pre svega su posledica:

1) nepotpunog Bivanja i

2) pogrešnih ideja:

- o «sebi» (onome što se zamišlja da se jeste) i

- o Bogu (onome što se zamišlja da Bog jeste).

Ove ideje proizlaze pre svega iz neznanja Trojne Prirode čoveka, a to znači da je svaki čovek jedinstvo:

- Boga (Apsolut, Stvarnost),

- Beskonačne Svesti i

- individualnog uma.

Bog Jeste Stvarni Identitet (Sopstvo) svakog ljudskog bića. Beskonačna Svest i individualni um čine individualnost, a ona je nerazdvojna od Stvarnog Identiteta.

Um koji ne poznaje Trojnu Prirodu i Stvarni Identitet zamišlja da je čovek ovo ili ono i da je Bog to i to, a to može da se prelije u fantazije kao na pr: otišao sam od Boga, odvojen sam od Boga, moram se ponovo ujediniti sa Bogom...

Radi se očigledno o pukim fantazijama, obzirom da je individualnost nerazdvojiva od Boga:

- niko nije nikad odvojen od Boga, niko ne može (ni kad bi hteo) da ode od Boga i time

- niko ne može da se vrati Bogu/da se ponovo ujedini sa Bogom.

Individualnost je uvek jedno sa Bogom. Blizu Boga, daleko od Boga, odvojena od Boga (preciznije od onoga što se zamišlja da je Bog) može biti samo slika koju pojedinac ima «o sebi» (izmišljeni identitet). Ova blizina, udaljenost i odvojenost je u svakom slučaju čista izmišljenost. Blizina, udaljenost i odvojenost od Boga samo su fantazije neosvešćenog uma.

Pred Bezuslovnim,
igra uslovni:
«Ti i Ja smo jedno!» (2)
Kabir

Da bi se bolje shvatilo da:

- se nije odvojeni od Boga («ja» sam odvojen od Boga),

- je nemoguće odvojiti se od Boga,

- se nije daleko od Boga («ja» sam daleko od Boga),

- se nije nikad izgubio Bog («ja» sam izgubio Boga)...

- ...

bilo bi korisno duboko razmisliti:

- Da li sam ja zaista odvojen od Boga?

- Ko je odvojen od Boga?

- Ko zamišlja da je odvojen od Boga?

- Odakle potiče osećaj udaljenosti od Boga?

- Šta znači biti daleko od Boga?

- Zašto mislim da sam daleko od Boga?

- Ko i šta je uticalo na moje uverenje da sam izgubio Boga?

- Kako sam izgubio Boga? Zaista sam ga izgubio?

- Šta znači izgubiti Boga?

- Šta znači vratiti se Bogu?

- Ko bi to trebao ponovo da se ujedini sa Bogom?

a naročito

- Na koga i na šta se odnosim kada kažem ja?

- Ko sam u Stvarnosti Ja?

Da bi manje sputavali sebe a i druge hranjenjem zablude da se je: blizu Boga, daleko od Boga, odvojeni od Boga, na putu ka Bogu... važno je imati u vidu da se radi samo o metaforama.

Na primer: kada neko zamišlja da se odvojio od Boga, za podsticanje njegovog Nastajanja može se koristiti ideja o povratku Bogu kao simbolički prikaz procesa osvešćivanja uma. Osvestiti um znači i smanjiti utisak da se je odvojeni od Boga i približiti se Spoznaji sopstvene Trojne Prirode i (sosptvenog) Stvarnog Identiteta. Nepotpuno Bivanje, koje je osnova zablude da se je odvojeni od Boga, suštinski je uzrokovano baš neosvešćenim (nespokojnim) umom.

Ideje: biti odvojen od Boga, biti daleko od Boga i izgubiti Boga trebalo bi dakle da budu posmatrane kao metafore koje označavaju niski stepen osvešćenosti uma.

Ideje: udaljavati se od Boga i gubiti Boga trebalo bi posmatrati/podrazumevati kao metaforu koja predstavlja neusklađenost uma i Svesti.

Osnovno značenje izraza ponovo se ujediniti sa Bogom simbolizuje prelazak iz nepotpunog Bivanja u potpuno (spontano) Bivanje, jer «u» potpunom Bivanju nestaje i zabluda da se je ikada bilo odvojeno od Boga.

Neshvatanje pravog značenja ideja: udaljiti se od Boga, izgubiti Boga, otići od Boga, vratiti se Bogu, ponovo se ujediniti sa Bogom... i neshvatanje da se radi o metaforama podstiče formiranje prepreka za Nastajanje, među kojima su i sledeće:

- pojačavanje zablude da se je ono što se zamišlja da se jeste, odnosno pojačavanje izmišljenog identiteta;

- sakriti «sebi» da Je Bog («naše») Sopstvo, Stvarni Identitet svakog ljudskog bića.

Pored toga, posebno kada se radi o idejama kao: udaljiti se od Boga i izgubiti Boga, neshvatanje njihovog pravog prenosnog značenja:

- podstiče formiranje štetnih stanja kao što su: anksioznost, osećaj krivice, osećaj greha, uzrokovani i zabludom da se je odvojeni od Boga; jer se zamišlja da se je zgrešilo, a grešiti nije dobro i treba se kajati, ispaštati grehe da bi se moglo vratiti Bogu, da bi se bilo dostojni Boga (pogrešio sam/zgrešio sam i zaslužio sam da budem odvojen od Boga, moram da ispaštam zbog mojih grehova da bi se ponovo ujedinio sa Bogom...)

- hrani strah u vezi neuspeha «povratka Bogu», a koji opet hrani novi strah da će posle smrti biti potrebno, što je pogrešna ideja, podnositi patnje takozvanog pakla ili pak da će se morati očistiti u čistilištu da bi se moglo doći do Raja i Boga.

2.VOLETI BOGA I KONCEPTUALIZOVATI BOGA

Težnja «jedinstvu sa Bogom» često je izraz Ljubavi prema Bogu i kao takva sigurno je pozitivan proces koji treba podsticati.

I ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i vom snagom svojom. Ovo je prva zapovjiest. (3)

Vanđelje po Marku 12,30

Da bi se oplemenila «težnja ujedinjenja sa Bogom» i povećao njen kvalitet važno je shvatiti pravo značenje koncepta ujediniti se sa Bogom, odnosno shvatiti da je metafora koja ukazuje na osvešćenost uma tj. upućenost uma «ka» Bogu. Ako se um ne osvesti, koncept ujediniti se sa Bogom skoro neizbežno je shvaćen doslovno, kao činjenica. Samo osvešćivanje uma može um da smiri i samo Spokojnom umu mogu biti svojstveni Ljubav i Znanje (Sebe kao Boga).

Da bi se izbeglo smanjivanje kvaliteta težnje «ujedinjenja sa Bogom», pored ostalog, korisno je težiti raspoznavanju Boga od koncepta o Bogu, što ponovo iziskuje osvešćivanje uma. Inače težnja «ujedinjenju sa Bogom» može da se pretvori u običnu težnju izmišljenog identiteta (onoga što se zamišlja da se jeste) da se ujedini sa onim što se zamišlja da je Bog. U ovom slučaju težnja «ujedinjenju sa Bogom» kao efektivni proces (osvešćivanje uma) se gubi i biva zamenjen pukom konceptualizacijom zasnovanom na značenju koje se pridaje konceptima: ja, Bog i ujediniti se sa Bogom.

Težiti «ujedinjenju sa Bogom» na osvešćen način (osvešćivanjem uma) je mudro i omogućava prevazilaženje zablude da se je odvojeni od Boga. Težiti «ujedinjenju sa Bogom» a bez osvešćivanja uma je naprotiv pogubno i vodi duhovnom okamenjivanju kada se efektivno duhovno sazrevanje (kvalitetno Nastajanje) varljivo zameni sa ublažujućom konceptualizacijom «duhovnosti» na neosvešćen i neosvešćujući način.

Voleti Boga svim srcem i težiti jedinstvu sa Njim i imati u vidu da se nije odvojeni od Boga i da Je Bog (čovekov) Stvarni Identitet pomaže da se ujedine «put» predanosti i «put» znanja, čime se povećava kvalitet Nastajanja.

3. «BITI BLIZU BOGA» I DUHOVNI EGO

Neosvešćeni um okarakterisan konceptima: biti blizu Bogu, biti daleko od Boga, izgubiti Boga, približiti se Bogu, pronaći Boga... teži da «projektuje» ove koncepte na druge ljude. Iz toga proizilaze izrazi koji mogu biti vrlo sputavajući, kao na primer: vi ste blizu Boga, on se udaljuje od Boga, čovečanstvo je daleko od Boga, oni su izgubili Boga, morate se ponovo ujediniti sa Bogom, vi ste nevernici...

Ove ideje mogu lako da se pretvore u ukusni slatkis za izmišljeni identitet duhovne vrste (duhovni ego) zbog kojeg pojedinac (preciznije njegov um):

- zamišlja da je izabran da čini nešto što je «duhovnije» od ostalih ljudi,

- deli ljude na:

· duhovne i neduhovne,

· manje ili više duhovno zaslužne,

· bliže Bogu i dalje od Boga,

· one koji izvršavaju tobožnju Božiju volju i na one koji je ometaju,

· verne i neverne,

· vernike i nevernike,

· ...

Ovakvo fantaziranje i svrstavanje može lako da se prevori u duhovni elitizam koji je svakako zabluda i prepreka za duhovno sazrevanje sopstveno i drugih ljudi. Da bi se izbeglo zapadanje uma u ove zamke, što se događa onima koji se bave duhovnošću a bez da su osvestili um:

Ř važno je shvatiti da je neophodno osvestiti um,

Ř suštinski je važno kvalitetno podsticanje osvešćivanja sostvenog uma,

Ř korisno je imati u vidu:

v da Je Stvarni Identitet (Bog) svakog ljudskog bića Nepromenljiv, ne menja se ni kada pojedinac čini ono što se definiše kao najveće dobro ni kada čini ono što se definiše kao okrutno loše;

v sve ono što se dešava su različiti aspekti iste jedinstvene manifestacije Boga;

v Bog nema nikakvu volju, ona je proces uma. Bog ne želi ništa od nikoga, niti od Sebe, i zato što nema znanje ni o Sebi ni o (Sopstvenoj) manifestaciji.

v nema ljudi “bez Boga” (“bezbožnika”). Ako se Bog “ne vidi” u drugim ljudima to je zbog toga što se Bog “ne vidi” u sebi,

v Ko ne Voli druge ne može Voleti Boga;

v Ko ne Poznaje druge, ne može Poznati Boga;

v Ko ne Shvata druge, ne može Shvatiti Boga;

v ništa se ne može desiti bez “nemog odobrenja Boga”;

v Bog ne ceni jednog pojedinca više nego drugog, Bog ne Voli nekoga više od ostalih – Bog ne Voli, Ljubav je proces neodvojiv od uma;

v nema omiljenih Božijih sinova – svaki čovek je Otac (kao Bog) sebi (kao individua) i sin (kao individua) samom Sebi (kao Bog). Čak i više, Bog ne bira. Biranje je neodvojivo od uma;

v za Boga je isto:

- da li se život posvećuje Potrazi za Bogom ili ne,

- da li se čovek moli Bogu ili ne,

- da li se veruje u Boga, da li se ne veruje ili da li se Poznaje Bog,

- da li će se potpuno Nastati ili će se Nastajanje ne podsticati,

- ...

Najviši je onaj koji je podjednako raspoložen prema prijatelju i neprijatelju, voljenom i ravnodušnom, neutralnom, prema omrznutom i rođaku, isti prema dobrim i zlim. (4)
Bhagavad Gita

4. CELOKUPAN ŽIVOT JE DUHOVAN

Neprikladno tumačenje koncepta biti odvojeni od Boga i biti daleko od Boga, kao i zablude da se je odvojeni/daleko od Boga (da je čovek odvojen/daleko od Boga) može da bude uzrok i varljivih verovanja/ubeđenja:

- da je materija odvojena od Duha,

- da je materija nečista, a Duh čist.

Ovakva verovanja/ubeđenja opet bi mogla da podstaknu stvaranje sledećih ideja:

- da je takozvani duhovni život u konfliktu sa takozvanim materijalnim životom (svetovnim),

- da je Duh u konfliktu sa materijom,

- da je potrebno odbaciti materiju i voditi takozvani duhovni život da bi se približili Bogu ili Duhu.

Duh (Svest) nije nikad u sukobu sa materijom. Svaki sukob vezan je za um. Duh i Bog su «imuni» na sukobe. Samo um dakle može imati konflikte (sa sobom) i zbog toga što zavisi od koncepta kao na primer: da je Duh u sukobu sa materijom odnosno da je takozvani duhovni život u sukobu sa takozvanim materijalnim.

Materija je jedan aspekt uma, a on je manifestacija Duha i sastoji se od: vibracija – energija – materije.

Um je instrument u funkciji individualizacije Duha (individualizacija Svesti), koja se odvija isključivo putem uma.

Ljudski život je skup mentalnih pocesa i kao i svaki mentalni proces takođe je i život uvek u funkciji individualizacije Duha. Život ne može nikada biti u konflitu sa Duhom, bilo kakav to bio život. Ne postoje životi u kojima Bog nije «prisutan», svaki život nedeljiv je od Boga. Nema «bezbožnika»: Bog je «u» svakome. Celokupan život je duhovan, odnosno je jedna manisfestacija Duha. Ono što je «promenljivo» je kvalitet života u funkciji individualizacije (duhovnog sazrevanja). Život je «duhovan» onoliko koliko podstiče osvešćivanje uma, nezavisno od toga gde i na koji način se ispoljava. Život treba živeti na osvešćujući način da bi se blaženo, osvešćeno i potpuno učestvovalo u predivno iluzornoj igri života.

5. MEDITACIJE I MOLITVE

Koncepti: biti dragi Bogu, biti bliži Bogu, biti daleko od Boga, pibližiti se Bogu, udaljiti se od Boga..., mogu biti sporedni uzroci varljivih verovanja/ubeđenja da samo neki (takozvani i tobožnji) izabranici i miljenici mogu da komuniciraju direktno sa Bogom, što bi moglo da znači da je potrebno da se neko ko je «autorizovan da komunicira sa Bogom» ali i sposoban za takvu komunikaciju, zauzme za drugog kod Boga jer ovaj nije u stanju (nije mu dozvoljeno) da obavi takvu vrstu «specijalne» komunikacije.

U našem srcu postoji večni izvor božanske moći i u svakom naporu ima suštine impulsa kreacije, očuvanja i uništenja Bivanja. (5)
Sri Ananadamayi Ma

Svi neprekidno komuniciraju sa Bogom. Samo se kvalitet komunikacije razlikuje u zavisnosti od stepena osvešćenosti uma. Komunikacija sa Bogom uvek je komunikacija između sebe (kao individua, posebno kao um) i Sebe (Bog: Stvarni Identitet).

U suštini, uvek je čovek taj koji komunicira sa sobom. Menja se način komunikacije, koja može:

- da podstiče Nastajanje i time poboljša i kvalitet života ili

- da sprečava Nastajanje i tako pogorša kvalitet života.

Molitva/molba upućena Sopstvu (Bog, Stvarni Identitet) je odličan način da se poboljša kvalitet sopstvene komunikacije i da se podstakne Nastajanje. Meditacije koje slede podstiču višebrojne procese koji su suštinsi bitni za «ponovno ujedinjenje sa Bogom»/ za Spoznaju Sebe kao Boga, a to su:

- sazrevanje sposobnosti usmeravanja delovanja, emocija i misli prema Bogu,

- osvešćivanje uma,

- eliminacija prepreka za Nastajanje,

- prepuštanje uma Bogu,

- sazrevanje sposobnosti delanja bez da se misli na rezultate,

- transformacija voljenja u Ljubav,

- eliminacija štetnih emocija, misli i reakcija,

- osvešćivanje izmišljenog identiteta («ja»),

- otvaranje uma prema Božijoj Milosti,

- ...

Ne zaboravi tvog Prijatelja, Boga. Neka molitva tvoga jezika postane molitva tvoga srca. Vrati se Bogu. Nemoj imati drugog cilja osim dostizanja Stvarnosti. (6)
Abd al-Khaliq

A) POJEDINAČNA MOLBA

Molim da Služim, Volim i Spoznam Boga čitavim mojim bićem.

Bez vizuelizacije. Vreme: najmanje 2'-3'.

B) PRVA MEDITACIA

1) Molim Stvarni Identitet da se «ponovo ujedinim sa Bogom».