II

Vreme, taj veliki majstor privida, lagano kroji neuronske mreže u glavi Atosa Parentija. Kao sve i svi, i Atos u Stvarnosti Jeste Ono što Jeste i nije ono što nije. U njegovom slučaju, naizgled se radi o dvadesetčetvorogodišnjem besposlenom sinu bogatog preduzetnika. Upravo ga gledamo kako se budi. Kao po običaju noć je proveo zureći u ekran računara. Oko pet ujutro, sav iscrpljen, zaspao je na trosedu na kom i sada leži opružen. Njegov um luta, prepun neosvešćenih sadržaja i nekontrolisanih tokova, gotovo u potpunosti gospodareći životom mladića.

            Tokom noći Atos se pošteno namučio. Borio se više od osam sati protiv Glo Balnovića i opet se uverio da je ovaj demokratski despot zaista težak, ali i fascinantan suparnik, što je Parentiju već dugo bilo jasno. Glo Balnovićev neuhvatljivi lik i razni delovi Atosovog uma, ljuti su protivnici već nekoliko meseci.

            Mnogi misle da je mladom Parentiju život dao sve, ama baš sve. Pa ipak među bezbroj širom otvorenih vrata, Atos je izabrao pakao borbe sa Glo Balnovićem, velikim zagovornikom svetske globalizacije, izuzetnim fabrikantom laži u koje ljudi zaista veruju s obzirom da su duboko ukorenjene u strukture državne mašinerije. Reč je o Predsedniku svetske velesile po imenu Demokratija, za koga se možete opkladiti da dok izgovara fraze o dobrobiti zemlje, gotovo uvek kalkuliše o tome kako da najefikasnije napuni svoje džepove i kako da pojača svoju moć manipulisanja. I pored svega toga on je ubeđen da je najveći dobročinitelj nacije kakvog Demokratija nikada pre nije imala. 

            Ali nije uvek bilo tako. Tokom jednog kratkog perioda, Glo Balnović nije bio baš potpuno uveren u zavaravanje koje je tako majstorski sprovodio. Bila je to faza njegove moralističke tranzicije. Period u kome se njegova savest grčevito borila za dodatne čestice vazduha na svom putu ka možda neujednačenom ali svakako sigurnom gašenju. Behu to njeni poslednji trzaji. Onda jednog dana, podstaknut potrebom da raščini svaku, a ponajpre sopstvenu sumnju u svoj svetački integritet dobročinitelja, Predsednik započe kampanju edukacije mase plasirajući levo i desno ideje o dobrobiti domovine. Naravno, u svemu tome dao je sebi ulogu spasitelja domovine. I tako ubeđujući druge, uspeo je da uveri i sebe, pri čemu su malecni ostataci njegove nesretne savesti uminuli kao plamičci lišeni kiseonika.

            Bilo je to vreme velikih i intenzivnih obećanja čija je sudbina bila da opčine ali ne i da budu ispunjena. Naime, Glo Balnović je veoma  brzo nakon završetka kampanje zaboravio data obećanja, dokazavši time da je pravi političar. Sofisticirani metod za uspešno dovršenje metamorfoze sopstvene savesti u nešto nalik ledenoj gori usred rashlađene pustinje očaja. Krajnji i definitivni ukop duše Glo Balnović.

            Da bi se lakše razumela težina situacije u kojoj se nalaze Atos, Demokratija i  celi svet, potrebno je napomenuti da je nekoliko meseci pre velikog odvažnog finalnog skoka u procesu preobražaja svoje savesti, Predsednik priveo kraju vrhunski ekonomski potez, završivši operaciju neostvarivu za običnog smrtnika, ali lako izvodivu za nekog ko ima potrebnu moć. A moć kojom raspolaže Glo Balnović je tolika da se on nimalo ne štedi u javnom dokazivanju iste, tvrdeći da zapravo želi samo da ostavi utisak na neprijatelje majke domovine. Interesantna je činjenica da se on stalno predstavljao i ocem Demokratije, pa tako ispada da joj je on i otac i sin. Zaista jedan sumnjiv i  merkantilisčki rodoslov.

            Neki kažu da vlast kvari. Verovatno to važi za one koji je nemaju dovoljno. Svakako da to nije slučaj sa Glo Balnovićem, čiji se uticaj na svetska dešavanja pojačava iz dana u dan, što je naročito izraženo posle završetka gore pomenutog posla, kada je sa visine sopstvenog položaja uspeo da sebe stavi u prvi plan prilikom privatizacije Narodne Banke Demokratije, podelivši posao sa još osam ortaka. Đavolski potez čime je značajno pojačao uticaj ovog mešetarskog bratstva koje ćemo zvati Maglovitih 9 ili Sumornih 9 ili Devetorica Sivih ali i drugačije. Pošto, uzdižući se do uloge Boga kao pojma, teže da sa svojim pravilima ujednoliče životne tokove čovečanstva i da na taj način postanu savršeni geometri koji čine krug četvrtastim, takođe bi smo ih mogli zvati i Sistematizatori. Ali nećemo. Da se vratimo na kolosalni poduhvat. Ova ne samo finansijska majstorija ostala je tajna za većinu vernih podanika kao i za ostatak čovečanstva. Majstorija koja predstavlja sigurno jedan od najvećih poslovnih poduhvata u istoriji jer: privatna materijalna ulaganja osnivača gotovo da nisu potrebna; troškovi poslovanja su minimalni u odnosu na dobit; da bi se uvećao već senzacionalno visok profit, dovoljno je štampati svež novac, za kojeg realnog pokrića praktično nema, što nije ni potrebno jer takvo pokriće biva uglavnom nadoknađeno nesvetim trojstvom političke, posredničke i vojne moći. Šlag na ovom ukusnom kolaču jeste činjenica da i povrh svih ovih prednosti, mehanizam ove skoro pa savršene finansijske mašinerije nije ni malo komplikovan. Reka mojegnetvojeg (valuta Demokratije) puštenog u promet od strane Narodne Banke, svojski se izliva u međunarodne finansijske krugove preko banaka i drugih finansijskih institucija, koje su dobrim delom u rukama baš Sumornih 9. Banke čine ovaj virtuelni kapital koliko-toliko stvarnim, prosleđujući ga komitentima u obliku kredita, i to čak uvećavajući njegovu vrednost godišnjom kamatom za 2% do 3% višom od eskontne mere NB, koja u proseku iznosi 3,5% godišnje. Ili ti: kako zaraditi podosta na nešto što iako izgleda kao Bog zna šta, u stvari je ništa.

            Kakav dobitak! Svake godine hiljade i hiljade neoporezivih milijardi mojegnetvojeg. Neoporezivih?! Ma naravno, zašto da ne!? Te cifre su mnogostruko veće od nacionalnog bruto proizvoda većine zemalja. Iznosi su toliki da bi zaista bilo čudno ne zapitati se: Šta li neko radi sa tolikim novcem?  Zar se niko drugi nije setio da privatizuje Nacionalnu Banku neke druge zemlje? Kolika li je kolosalnost novčanika Maglovitih 9, a naročito Glo Balnovića kome pripada najveći deo profita, kad ostvaruju godišnji profit vredan više od 3% velikog dela monetarnog planetarnog kapitala? Zar nije verovatno da će Sivih 9, ma koliko bili pošteni, tu i tamo pasti u iskušenje štancovanja nekoliko kontejnera novca koji ne bivaju nigde zvanično evidentirani? I ko bi ih mogao sprečiti u tome? 

            Crni oblaci beznađa obgrljuju mladića opruženog na trosedu u dnevnoj sobi. Očajan je nad sudbinom. Situacija mu izgleda smrtno ozbiljna. Kao da nema izlaza iz ovog začaranog kruga legalizovanog lopovluka. Banda predvođena Predsednikom, deluje nepobedivo. Izgleda da je Atosu suđeno da pogne glavu. Definitivno.

Ali...

Va pensiero sull'ale dorate
va ti posa sui clivi sui colli
ove olezzano tepide e molli
l'aure dolci del suolo natal!
Del Giordano le rive saluta,
di Sionne le torri atterrate. [3]

            ...odjednom se atmosfera u stanu radikalno izmeni. Utočište mladog borca za svetsku pravdu, ispuniše tonovi Nabuka.  Zvuk je toliko čist i tako stvaran da za trenutak, ali samo za toliko, Atos pomisli da se nalazi usred pravog pozorišta. Šta je ovo? Novi HI-FI suseda?, upita se potpuno u čudu. Ne, nemoguće! Ma sigurno sanjam!, reče sebi trljajući svoje neispavane oči uprte u plafon i pitajući se: Tako stvaran san? U međuvremenu, visoko iznad Atosove glave odvijao se još čudesniji spektakl. Scenografiju, podržanu impozantnim notama Verdijeve opere, obogaćuje novi scenski preokret.

            Tik do plafona lebdi velika srebrna koverta. Mladić ponovo protrlja oči, još odlučnije nego malore, ali se malo šta promeni. Koverta je još tamo. Igra prateći ritam orkestra. Atosovim umom zavlada panika. Nadam se da je ovo san, pa nisam valjda poludeo! Ne daj Bože! Parenti ustade, ljuto pogleda prema monitoru, glavnom osumnjičenom, proklinjućiga: Ti si kriv ako sam poludeo! Operski zvuk polako utihnu sve dok potpuno ne nestade. Sada Atos može sasvim jasno čuti nepoznati glas: “Lako je okrivljivati druge!” Okrete se prema televizoru, ne bi li proverio da li je grdnja došla iz TV zvučnika. Ali... TV je ugašen. Prozori zatvoreni. Spoljašnja buka ne prodire u stan. I HI-FI je isključen. Računar, takođe. U okolini nema drugih aktivnih zvučnih izvorišta ili barem mladi Parenti za njih ne zna. Atmosfera je blago rečeno, magična.

            “Presveta Bogorodice! Šta je sad ovo?”, uzviknu Atos bez dovoljno vremena za razmišljanje. Srebrna koverta strmoglavo se obruši na mladićev nos, pogodivšiga bez ikakve gracioznosti. “Jao!”, uzviknu. “Ovo je suviše bolno za jedan običan san. Ja haluciniram!”

            “Eh da, neprekidno!”, prokomentarisa tajanstveni glas.

            Atos uznemiren trlja lice, pipa uši, ruke, stomak, noge, celo telo. Sve izgleda zaista stvarno, veoma konkretno i opipljivo. I koverta koju sada čvrsto drži u ruci, uspešno prolazi ispit opipljivostii. Izgleda zaista stvarna, kao prsti, kao kauč.

 “Ovo nije varka! Ja ne sanjam! Ovo se sve stvarno događa! Možda ludim ili sam već poludeo?!”

            “Obrisi imaginacije mogu izgledati bezgranični, zamišljanje nezamislivog predstavlja granice uma!”, potvrdi misteriozni glas, uvećavajući tako umnu pometnju mladića koji u nameri da se zvučno izoluje, pokri uši rukama. Ali glas je još uvek tu, kao da dolazi iz Atosove glave. “Haluciniranje je svakodnevnica čovečanstva. A ti, pogledaj se, a naročito vidi sebe. Dogodi ti se malo neobičnija, malo sofisticiranija halucinacija i ti odmah haluciniraš ludilo.”

            “Haluciniram ludilo?”

            “Naravno, kao i sve ostalo, uostalom.”

            U nadi da će povratiti zdrav razum, mladi Parenti promeškolji se opružen na dvosedu, a zatim položi kovertu na grudi. “Čini mi se, čini mi se ...”, reče i pre nego što završi rečenicu, umeša se glas:“Sve se samo čini, ali ti to uopšte ne primećuješ.”

Stimulisana ovom izjavom, koverta  poče da se vrti i  vinu se u vazduh.

KO SI TI?

…je pitanje koje se pojavi na ovom misterioznom predmetu, ispisano kockastim slovima tamnoplave boje:

                         “A ti?”, refleksno odvrati upitani.

                        Pošiljalac: DELFI  STELARNI, ARGONAC [planeta Ovalija]

                        Primalac: ATOS PARENTI, HALUCINIRANI [planeta Zemlja]

JOŠ ĆEMO SE SRESTI.

BIĆE TO MEĐUGALAKTIČKA ZABAVA.

            Atos pročita poruku i koverta nestade. Dematerijalizovala se, kao da nije nikad ni bila tu.

Na svu sreću, to je bio samo san. Žestoko sam se bio uplašio!

Međutim, na prozivci nedostaje jedan vremenski kadar. Mladić se ne seća trenutka buđenja, momenta kada je otvorio oči.

            Od kada sam budan? I da li sam zaista budan?

III

            Istorija argonaca počinje 70 godina posle Hristovog rođenja, u trenutku kada je Mag završio stvaranje Prvog Argonca. Danas, manje od dvadeset vekova kasnije, argonci su duhovno veoma napredna civilizacija. Skoro svi sistematski rade na spiralizaciji svoje individualne Matrice, a da bi optimalizovali taj procesa posećuju Centre za Spiralizaciju (CS). Na Ovaliji ih ima devet i u svakom centru postoji Večne Energetske Struktura koje posetiocima omogućavaju vrlo kvalitetnu komunikaciju sa Spiralizovanim Matricama .

            Nalazimo se u Pyronu, najvažnijem CS-u na planeti gde se i danas okupio veliki broj Tragaoca Stvarnosti. Izgledaju blaženi. Sigurno su jeli plodove Drveta Ljubavi, ali i atmosfera mesta uradila je svoje. Stigli su iz najudaljenih delova planete veoma svesni važnosti ovog hodočašća. Skup Večnih Energetskih Struktura u Pyronu nazvan 'Oko Beskonačne Mudrosti', iako mnogo veće, liči na svetlosne sfere iznad glava Ave, Folva i ostalih  još uvek fizički živih Spiralizovanih argonaca. Na Oku se neprekidno pojavljuju zapisi, kao slogani na nekom ogromnom displeju. To su citati Spiralizovanih Matrica:

Izdeljena percepcija Onoga što je Jedno
stvara varljiv utisak da je postojanje odnosa stvarno.
Utisak da odnos stvarno postoji
utiče na izdeljenu percepciju Onoga što je Jedno.
Osvešćivanjem te iluzije otkrivaš Jednost,
spoznaješ da više nego oduvek Jesi,
da ćeš više nego zauvek Biti
JEDNO
Iznad Večnosti
Iznad Beskonačnosti.

 Vreme neprimetno prolazi i hodočasnici postaju sve ošamućeniji. Usled naglašene komunikacije sa Spiralizovanim Matricama, osećaju snažan pritisak u glavi. Vibracije posetioca pojačano se usklađuju sa Vibracijom Univerzalnog Blaženstva. Tako individualne Matrice prisutnih osvešćuju sve veće segmente Majke Matrice, čiji su i one same nerazdvojni deo i na taj način sve više spoznaju Tri Večna Bića od kojih je ona saèinjena: Beskonačni Genetski Kod, Beskonačno Blaženstvo i Beskonačna Kreacija.

            Oni čija je Individualna Matrica “ujednačena” makar na trenutak sa Beskonačnošću Majke Matrice, “doživljavaju stanje” Beskonačnog Blaženstva. “Osećaju” da su Jedno sa Svim. Ali ma koliko  bilo to stanje “opojno” ,ono je sigurno neuporedivo sa krajnjom Spiralizacijom. To dobro znaju oni koji prevaziđu, iako samo na trenutak, Beskonačno Blaženstvo i “dožive” iskrice Spiralizacije. Oni mogu u velikoj meri shvatiti smisao stihova Spiralizovanog pesnika Parija,  koji se upravo pojavljuju na Oku:

Osećaj Beskonačnog Blaženstva,
gostoljubiva oaza za žedne Ljubavi,
duboka je zamka na Putu.
Ko do Stvarnosti želi da Stigne,
pustinju neznanja mora da prevali,
oazu Ljubavi iza sebe da ostavi.

            Upravo povećana mogućnost da se “dožive” iskrice Spiralizacije, predstavlja najveću prednost posete jednom od Centara za Spiralizaciju. To su trenuci u kojima mnogi stiču najvažnije iskustvo na Putu ka Spiralizaciji: svesno razlikovanje Stvarnosti od onoga što Stvarnost nije. Onome ko to “doživi” sve se menja I život zadobija sasvim drugi značaj. Kada se je jedanput gledalo i videlo “iza zastora iluzije”,  shvata se da jedino “Znanje” koje zaista vredi jeste Znanje o Sebi.

Iz JEDNOG proizlazi Nula:
svaki san je osuđen da se rasprši u ništa:
trčeći za praznim veruje se da je puno:
vrednujući lažno ono izgleda istinito:
zašto činiti nešto kada se sve postiže ne čineći ništa?

Tako jednom reče Dango, jedan od prvih Spiralizovanih argonaca, poznat i po tome što se Spiralizovao u trenutku smrti, usmeravajući tokove svoga uma prema Stvarnosti.

Spiralni rogovi prisutnih blistaju, znak da se njihove Matrice spiralizuju. Neki hodočasnici toliko su blaženi da predu kao mačke. Čudno ponašanje za bića koja toliko podsećaju na haskije.

Promenom Svega
Sve ostaje Ništa.
Samo ono što je nastalo iz Ničega može biti Sve.
Ono što nastaje iz nečega uvek je samo nešto.
Ništa ne vredi toliko koliko Ništa.
Ništa je Sve.
Sve je Ništa.
Sve je Centar Svega.
Sve je Sve.
Sve je u Centru Svega.
Sve je u Svemu.
Eto Svega.
Ali samo Stvarnost Jeste.

            Mnogima od prisutnih pojavljuju se likovi poneke Spiralizovane Matrice, fenomen kojem većina ne pridaje nekakav poseban značaj. Znaju da se samo radi o sporednoj vizuelnoj manifestaciji koja se javlja prilikom komunikacije sa jednim od Spiralizovanih. Na primer,  sada se na Oku pojavila poezija Ramija i mnogi među posetiocima vide lik tog pesnika na svom videotelepatskom ekranu.

Iznad Večnosti,
Jeste Stvarnost.
Zatajena bestelešnošću,
Otkrivena Istinom.

Prisutni svakako znaju da su poruke koje se pojavljuju na Oku samo neznatan deo Znanja koje oni osvešćuju širenjem njihove individualne Matrice u Majku Matricu, odnosno osvešćivanjem da je individualna Matrica nerazdvojivi deo Majke Matrice. Kvalitet Znanja koje pojedinac osvesti posetom CS-u, zavisi od zrelosti pojedinca, kao i od njegovih interesovanja. Što je njegova individualna Matrica spiralizovanija [4] , to će pojedinac osvestiti više Znanja. Da bi stimulisali takvo osvešćivanje mnogi argonci upućuju i molbe za osvešćivanje specifičnog Znanja, npr: kako je nastao i kako će nestati kosmos, kako skuvati najbolje jelo odavde pa sve do tamo treće galaksije, šta uraditi da bi se postalo pravi pravcati argonian-lover i tako dalje... U svakom slučaju jedno od najtraženih Znajna od strane argonaca sigurno jeste kako jednom zauvek prevazići Večnost i Beskonačnost. Hm, nimalo skromni ovi argonci! Imaju i pravo, nego šta!

Neopipljivost Matrice nije dokaz Njenog nepostojanja,
još manje je njeno postojanje dokaz njene Stvarnosti.

            Takođe podstaknuti porukom koja se tek pojavila na Oku, mnogi su uputili molbu za razvoj i osvešćivanje sposobnosti razlikovanja Stvarnosti od obmane, čime se ubrzava spoznavanje iluzornosti prostorno – vremenske dimenzije i svih drugih dimenzija, kao i same Majke Matrice.

Nikakav Put ka Sebi Bog nije zacrtao.
Približavajući se Njemu ti se Ujedinjuješ sa Sobom.
Što si bliži to više ti sam Put Stvaraš.
Svaki Put samo je obmana, plod Zaborava.
Nikada nisi ni otišao, više nego oduvek si stigao.
Samo otvori oči i prestani da sanjaš.
Zauvek.

            Međutim, nisu samo posetioci oni koji imaju neposrednu korist od boravka u Centru za Spiralizaciju. Svaki pojedinac svojim prisustvom obogaćuje CS Vibracijama i Energijama, koje su obeležene njegovim individualnim pečatom. Takve energetske strukture, kao i sve ostale koje stvori pojedinac, sazrevaju paralelno sa spiralizacijom njegove individualne Matrice.  Ako se njegova individualna Matrica potpuno Spiralizuje, energetske strukture postaju Večne. U protivnom, ako se njegova individualna Matrice ne spiralizuje potpuno, te energetske strukture stapaju se postepeno sa  već postojećim Večnim Energetskim Strukturama.          

 Energetske strukture posebno su važne za one individualne Matrice koje nisu uspele da se potpuno Spiralizuju tokom fizičkog života pojedinca u kojem su bile «inkarnirane», ali su postigle takav nivo spiralizacije koji im omogućava da nastave taj proces i posle smrti fizičkog tela za koje su bile "povezane". Takve Matrice nastavljaju da se spiralizuju takođe i komunikacijom sa živim argoncima, pomoću energetskih struktura. Tako se potpuno Spiralizuju mnoge Matrice. I zato argonce od malena uče kako da konstituišu energetske strukture sa svrhom samoprepoznavanja.

Večnost (ne) traje (ni) tren.
Ona jeste sada.
Ovde.
U Tebi.
Za Tebe.
Iz Tebe.

IV

            Iako je prošlo već deset dana od fantazmagorične pojave srebrne koverte u Atosovom stanu, vibracije u vezi tog posebnog događaja nisu se mnogo utišale u umu mladića. Često odjekuju podsećajući ga na događaj za koji veruje da je bio samo čudan san. Tako veruje i zato što od onog jako neobičnog burnog podneva nije bio više žrtva ni halucinacija ni psihedeličnih snova. Ili bar tako smatra. I to čvrsto.

            Za vreme tih desed dana Atos je imao priliku da se jos dublje uveri u to kolika opasnost preti čovečanstvu, sve više zarobljenom dugim pipcima Glo Balnovića & Zlih Kompanjona. Pomenuti likovi odlično znaju šta činiti da bi se adekvatno oplemenile prednosti koje proističu iz privatizacije Narodne Banke