1. Reinkarnacija i inkarnacija
2. Takozvana sećanja iz tobožnjih prethodnih života

Reinkarnacija i inkarnacija

Izvod iz knjige
“Saggio sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”

Andrej Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović 

Jedno od najprivlačnijih fantaziranja vezanih za tzv. duhovnost, sigurno je maštanje o inkarnaciji i reinkarnaciji. Verodostojno tumačenje procesa, definisanih kao inkarnacija i reinkarnacija, stimuliše individuaciju Svesti, dok pogrešno i iskrivljeno tumačenje ova dva procesa, «udaljava» od istine i time postaje i prepreka za individuaciju Svesti, tj. za duhovno sazrevanje.  

 Inkarnacija i reinkarnacija jesu proces koji zaista postoje na nivou iluzije, ali često bivaju tumačeni na pogrešan način. Kada, na primer, čovek čija je Svest Sazrela tvrdi: Ti si u prethodnim životima bio..., govori istinu (da li se Istina može govoriti, odnosno izreći?!), jer čovek čija je Svest Sazrela poznaje sve ljude u svoj njihovoj složenosti: Bog, kao Stvaran «element» čoveka; Svest, kao duhovni proces čoveka; vibracije i energije (um), kao vremenski proces čoveka; fizičko telo, kao prostorni element čoveka.    

Kada čovek čija je Svest Sazrela kaže Ti, on se odnosi prvenstveno na Boga, a kada govori o reinkarnaciji on se odnosi na Beskonačnu Svest koja je stalno i neprekidno «inkarnisana» u Svemu i u svima i koja se neprekidno «reinkarniše» u Svemu i u svima. U svakoj kapi Okeana, ima vode Okeana. Do pogrešnog shvatanja dolazi kada se onaj koji sluša ili čita takve izjave poistovećuje sa telom, sa umom ili sa individualnom Svešću i misli da se to Ti odnosi na njega kao individu, odnosno na ono što pojedinac zamišlja da jeste. 

 Krišna smešeći se, reče mu: Ti oplakuješ one koje ne treba oplakivati, mada tvoj govor može da bude razuman; pravi mudraci ne žale ni za živim ni za mrtvim. Ja sam od uvek postojao, od uvek si i ti sam postojao i svi ovi vladari i uvek ćemo u budućnosti svi zajedno postojati. Kao što Stanovnik tela (Stanovnik tela može se tumačiti kao proces, pojednostavljeno, na relaciji um – fizičko telo pojedinca.) prolazi kroz detinjstvo, zrelo doba i starost u ovom telu, tako isto On (Beskonačna Svest) prelazi u druga tela.  (Bhagavad Gita, IRO GRAFOS, Beograd, 1990. str. 28) 

 Ono što Ti u Stvar(nost)i Jesi, ne rađa se i ne umire, nikad se nije inkarnisalo i nikada se neće reinkarnisati. I ta tvrdnja je verodostojna. Bog se ne rađa i ne umire, ne inkarnira i ne reinkarnira. Inkarnacija i reinkarnacija su procesi vezani za iluzije zvane začeće, rađanje, život i smrt. Ova četiri oblika iluzije izgledaju stvarni «samo» onome ko Sebe ne poznaje kao Stvarnost (Bog) i zato zavarava sebe da je telo i um, odnosno Svest. U Stvar(nost)i, odnosno za Boga, nema nikakvog začeća, nikakvog rađanja, nikakvog života, nikakve smrti. Zato nema nikakve inkarnacije i/ili reinkarnacije. 

 Da bi se shvatilo «ko se je bilo u prethodnom životu», odnosno šta su zaista inkarnacija i reinkarnacija, potrebno je prvo pitati se: Ko ja?, Ja ko?, Ko sam ja?, Ko Sam u Stvar(nost)i Ja?, Ko je taj koji postavlja ovo pitanje?. Da bi sebi odgovorili na odgovarajući način potrebno je Znati Sebe kao Boga, inače će svaki odgovor imati nepostojan i samo statistički značaj. Zna se jedan procenat više nego pre, ali se u stvari ne zna ništa, odnosno samo se promenio oblik soptvenog  neznanja. (A pitanje je: čije je to neznanje?) Sve dok se zamišlja da se je telo, um i Svest može samo da se zamišlja da se Zna. Obzirom da je i samo razumevanje samo puko fantaziranje na nivou (iluzornog) intelekta, bilo bi dobro pitati se koliko je imaginarno i zabljeskujuće zamišljanje da se je shvatilo, a bez da se je prethodno Spoznalo Sebe kao Boga.  

Naravno, obzirom da su za Spoznaju Boga potrebna najmanje dva elementa (Bog i onaj koji spoznaje Boga), a Bog Jeste Jedina Stvarnost, nema ko može da Spozna Boga. Spoznaja Boga, odnosno Znanje Sebe kao Boga, je samo puka iluzija. Bog se može samo Biti i ne može se Biti ništa drugo nego Bog. Samo Bog Jeste (Stvaran). Čoveku preostaje mogućnost da uzaludno fantazira o stvarnosti sopstvene individualnosti i Individualnosti i da sam sebe zaluđuje da je neko i nešto.   

 Stvarni «deo» tebe je Bog i kao Bog, u Stvar(nost)i, nisi se nikad manifestovao, a kamoli inkarnisao ili reinkarnisao. Čitava Kreacija (Svest – vibracije – energije – materija) se kao samostvorena iluzija događa u Tebi (Bogu). Beskonačna Kreacija: nepostojani san kojega u Stvar(nost)i nema. Jedan beskonačni san koji sam sebe sanja. Bog se nije nikada rodio niti će ikada umreti. Kako bi onda Ti mogao da se inkarniraš ili reinkarniraš?! 

 Kao Beskonačna Svest ti si i «Matrica» Svega, pa i Same Matrice. Zato se ti kao Beskonačna Svest «inkarniraš» i jesi  uvek i neprekidno «inkarnisan» u Svemu i u svima. Kao Beskonačna Svest, ti Beskonačno Postojiš kao Okean u kojem su i (prividne) kapi (prividnih) individualnih Svesti. Kao Beskonačna Svest sadržiš sve (prividne) kapi i nezavisno od stanja tih kapi, ti kao Okean Beskonačno i Večno Postojiš. 

 Kao individualna Svest, ti si sastavni i nedeljivi deo Beskonačne Svesti, jedna kap Okeana putem koje se Okean manifestuje. U stvari, Individualna Svest je jednaka Beskonačnoj Svesti. Individualna Svest je u stvari koncept koji proizlazi iz identifikacije čoveka sa telom i umom (mislima, osećanjima ali i drugim vibratorno-energetksim procesima). To ne znači da nema procesa kao što je onaj koji se može nazvati individualna Svest. Takav proces, odnosno zbir procesa, postoji u okviru Beskonačne Svesti kao osnovni model konstituisanja, harmonizovanja i dekonstituisanja (transformisanja) vibracija pojedinca, a time i njegovih energija i njegovog fizičkog tela.  Sazrevanjem  (sopstvene) Svesti, pojedinac spoznaje da je u stvari ono što je nazivao individualna Svest, proces koji je neodvojiv od Beskonačne Svesti i jednak Beskonačnoj Svesti. Sazrevanjem (sopstvene) Svesti pojedinac se sve više uverava da je uzimanje u obzir individualne Svesti kao posebnog elementa, bilo samo posledica neosvešćenosti sopstvene individualnosti, prvenstveno neosvešćenosti uma.   

Kao, recimo tako, individualna Svest ovo je tvoja prva, jedina i poslednja inkarnacija. Posebnost «tvoje» individualne Svesti određena je pre svega «tvojim» Genetskim Kodom (koji predstavlja skup procesa u okviru Svesti, odnosno jeste sama Svest), a koji počinje da se realizuje od trenutka začeća. Termin Genetski Kod korišćen u ovom tekstu, nije isto što se obično definiše kao Genetski Kod, u smislu klasične naučne definicije. U trenutku začeća, ti nemaš nikakvih impresija i time nemaš ni impresije vezane za tvoje tobožnje prethodne živote.  

Kao individua dakle, imaš samo jedan život: jedanput si bio začet, jedanput se rađaš, jedanput umireš i tokom ovog ciklusa imaš mogućnost da ti Svest Sazri, tj. da Spoznaš Sebe definitivno i potpuno kao Boga. U svemu tome, ne sme se zaboraviti da je Individualna Svest jednaka Beskonačnoj Svesti, odnosno da u stvari nema nikakve individualne Svesti i da postoji samo jedna jedina i nedeljiva Beskonačna Svest. Što takođe znači da je Kreacija (proces na relaciji Beskonačna Svest – Univerzum) prava Individualnost svakog čoveka. Individualnost svakog pojedinca jednaka je Kreaciji. Takođe, bitno je znati, još bolje Znati, da U Stvar(nost)i nema nikakve Beskonačne Svesti. Samo Bog Jeste (Stvaran). 

 Što se tiče uma, koji je sam po sebi «samo» zbir vibracija i energija, u trenutku smrti prekida se «veza» između čula i tzv. individualne Svesti. Tada um prestaje da postoji kao «pravi», recimo tako, «aktivan» um. Posle smrti, energetsko - vibratorna struktura uma preminulog «ujedinjuje» se sa njegovim drugim energetsko – vibratornim strukturama (Duša, aura, Svetleće telo...) sve do formiranja jedinstvene strukture koja se potom postepeno raspršuje, odnosno gubi individualni pečat.  

Samo retki pojedinci čija Svest nije Sazrela pre smrti ili u trenutku smrti, bivaju dovoljno zreli da se sazrevanje njihove Svesti nastavi posle njihove fizičke smrti pomoću te energetsko – vibratorne strukture, ali ni u jednom slučaju ta energetsko – vibratorna struktura se, da tako kažemo, reinkarnira. Takođe se Zrela Svest nikada više ne inkarnira kao pojedinac, jer za to nema nikakve potrebe. Zrela Svest je Spoznala Stvarnost i time je dovela do kraja svoju «Misiju». Naravno, kao Beskonačni i Večni Proces, Zrela Svest postoji Večno na nivou Beskonačne Svesti i u ovom smislu je Zrela Svest stalno inkarnisana u svemu i u svima. 

Dakle, Beskonačna Svest se stalno reinkarnira, a tzv. individualna Svest se inkarnira samo jednom. Tačnije rečeno, Beskonačna Svest je stalno inkarnirana u svemu i u svima, a davanje značaja individualnoj Svesti proizlazi iz poistovećivanja sa telom i sa umom.  

 Neko bi mogao i da se usprotivi, tvrdeći: Pa odakle mi onda sva ova osvešćenost i zrelost, pa još i toliko veća u odnosu na «prosečnog čoveka? Nisam je mogao valjda dobiti svu odjedanput! Mora da je ona nasleđe koje sam sakupio u prethodnim životima. U ovakvim i sličnim slučajevima, dobro je upitati se: Da li sam zaista toliko svestan, odnosno zreo, ili samo zamišljam da sam toliko svestan i zreo? Istinska Svesnost isključuje ovu vrstu pitanja. Pa na kraj krajeva, i sama svesnost i zrelost samo su iluzije, odnosno fantaziranja čoveka koji nije Spoznao Boga kao Jedinu Stvarnost i sebe poistiovećuje sa telom, sa umom i sa Svešću, što je deo lične halucinacije u halucinaciji zvanoj Kreacija.   

 Fantazije o reinkarnaciji individualnosti mogu izgledati očaravajuće i mogu da pruže olakšanje čoveku neosvešćenog uma, odnosno čoveku koji ne Raspoznaje Stvarnosti (Boga) od iluzije (Kreacije): Imam puno života, sledeći će biti..., ali u laži su kratke noge, a za Sazrevanje su potrebne veoma dugačke noge da bi se «stiglo» «prvo» do Večnosti, a «onda» do Boga koji je Izvor Večnosti. Zašto gubiti vreme sa beskorisnim pitanjima, kao: Ko sam bio u prethodnom životu? Ovo pitanje može biti korisno u slučaju da vodi ka spoznaji sebe kao Beskonačne Svesti, ali ipak to nije Krajnja Spoznaja. Beskonačna Svest je ipak samo u domenu iluzije. Beskonačno Znanje, Beskonačna Ljubav i Beskonačna Moć, tj Tri Bića koje sačinjavaju Beskonačnu Svest, samo su iluzija. Svaki čovek je u Stvar(nost)i Bog, odnosno, Bog je Stvaran «element» svakog čoveka kao i Svega. Bog je (Nepromenljivi) «Izvor» (promenljivTe) Beskonačne Svesti. Bog Jeste (Stvaran), a Svest nije (Stvarna). To je Krajnja Spoznaja, koje u Stvar(nost)i nema, jer u Stvar(nost)i nema ko bi mogao to Spoznati, obzirom da samo Bog Jeste.  

  Život i smrt samo su jedan san. Sanja se da se je začeti, da se je rođeni, da se je živi, da se mora umreti i zatim da se je mrtvi. Preciznije, preminuli ne može da sanja da je mrtav, jer mu nedostaju neophodni instrumenti [procesi na relaciji: Svest – vibracije i energije (um) – materia (fizičko telo)] za individualno sanjanje u okviru sna zvanog Kreacija. Samo živi ljudi mogu da sanjaju da je neko umro. U tom pogledu, krajnji domet sanjanja da se je živ, je sanjanje da se umire.   

Mnogo unosnije-isplatljivije nego maštanje o tzv. prethodnim životima, jeste ulaganje u pitanja o Sebi: Ko Sam Ja u Stvar(nost)i? Spoznajući Sebe kao Boga - Stvarnost, Spoznaje se da u Stvar(nost)i nema nikakvog života, a time nema ni nikakve smrti, niko se ne inkarnira i dakle niko se ne može ni reinkarnisati. Pa i pored svega ovoga, ipak postoje čak i čitave nacije koje od «doktrine» o reinkarnaciji prave istinu na kojoj zasnivaju čitav život, pa i socijalni sistem.  

 Želiš li da «tebi», recimo tako, Sazri Svest? Onda, između ostalog, prestani da sanjaš reinkarnaciju i slične snove. Spoznaj Sebe kao Boga i sve sumnje i svi strahovi će se raspršiti kao ništa, jer oni i jesu ništa koje ti zamišljaš kao nešto. Čovek koji ne Raspoznaje Stvarnosti od iluzije zamišlja svašta, a u Stvar(nost)i, nema ničega. Čemu brinuti se? Bog koji Ti u Stvar(nost) i Jesi, više je nego Večan. «On» Jeste – «Ti» Jesi, Jedina Stvarnost. 

Niko se ne rađa i niko ne umire. Ti Jesi «iznad i izvan» života i smrti. Ti Jesi «iznad i izvan» Beskonačnosti i Večnosti. Ti Jesi Stvarnost. Što više budeš davao prostora Istini više ćeš imati mogućnosti da Spoznaš sebe kao Stvarnost «iznad i izvan» svake Istine. 

Takozvana sećanja iz tobožnjih prethodnih života

Izvod iz knjige
“Saggio sulla maturazione spirituale – Esej o duhovnom sazrevanju”

Andrej Pangos andreapangos@libero.it
Prevela Sandra Eterović

Ono što neki ljudi definišu kao sećanja iz prethodnih života, u stvari su procesi čovekovog prepoznavanja, da tako kažemo, na «mentalnom planu» informacija koje se «nalaze» u raznim energetskim strukturama i u Beskonačnoj Svesti. Ovi procesi prepoznavanja uglavnom se mogu podeliti na četiri vrste: 

1) Na realizaciju individualnog Genetskog Koda koji je jedan aspekat individualne Svesti, odnosno jeste sama Svest, utiču sve Zrele Svesti čovečanstva, a posebno pojedine među Njima. Ovakvo delovanje uključuje takođe i «prenošenje» na individualnu Svest, određenih procesa-podataka svojstvenih jednoj određenoj Zreloj Svesti. Među ovim «prenešenim» informacijama takođe se nalaze i informacije koje se tiču života te Zrele Svesti, kada je bila «inkarnisana» u fizičkom telu. Tokom meditacije, sanjanja zatvorenih očiju, polusna, regresije, hipnoze ili drugih posebnih stanja može da dođe do prepoznavanja prethodno pomenutih informacija u obliku slika, saznanja, formula, datuma i sl. Tako neko može da dođe u iskušenje da poveruje da se radi o događajima ili informacijama koje se tiču jednog njegovog takozvanog prošlog života. Dok se, u stvari, radi o prepoznavanju, na nivou uma, podataka koji se tiču života jedne ili više Zrele Svesti. 

 To se takođe događa i u slučaju prepoznavanja takozvane reinkarnacije jednog Dalaj Lame. Jedan dečak biva podvrgnut prepoznavanju određenih predmeta koji su pripadali jednom od Dalaj Lama. Ako uspešno prođe takav ispit, biva definisan kao reinkarnacija tog Dalaj Lame. Međutim, tu se ne radi o reinkarnaciji jednog Dalaj Lame, već je taj Dalaj Lama, odnosno «njegovi» procesi u okviru Beskonačne Svesti, na poseban način uticao na realizaciju individualne Svesti osobe koja zatim biva definisana kao njegova reinkarnacija. 

 Shvatiti suštinski aspekat prepoznavanja Znanja koje «pripada» jednoj Zreloj Svesti, pomaže u sazrevanju. Kada je naprotiv takvo prepoznavanje shvaćeno kao sećanje iz jednog od svojih prethodnih života, tada ovakva zabluda može da bude prepreka za individuaciju Svesti, jer se tada «čovek hrani» saznanjima koja nisu tumačena na optimalan način, odnosno na verodostojan način, a to šteti duhovnom sazrevanju. 

 2) Svaka individualna Svest je sastavni (glavni) i nedeljivi deo Beskonačne Svesti. U stvari, kao što je već objašnjeno u prethodnom poglavlju, svaka Individualna Svest je jednaka Beskonačnoj Svesti. U okviru Beskonačne Svesti takođe se nalaze i podaci o kosmičkoj i ljudskoj evoluciji.  Tokom procesa osvešćivanja Beskonačne Svesti od strane, recimo tako, individualne Svesti, može doći do prepoznavanja na «nivou uma», odnosno do  dekodifikacije informacija koje se tiču nečijeg života: života psa, vanzemaljca, prostitutke, nekog kralja, naučnika, domaćice... U ovakvim slučajevima neko bi mogao i da se prevari misleći da se radi o njegovim prethodnim životima, dok se tu jednostavno radi o prepoznavanju, na «nivou uma», informacija «sadržanih» u Beskonačnoj Svesti, a koje i sačinjavaju Beskonačnu Svest. 

 3) Čovek je okružen energetskim strukturama, bilo pozitivnim ili negativnim. Svaka ta struktura je nosilac informacija u obliku vibracija, ali je takođe i «portal» za pristup podacima iz Beskonačne Svesti. Ne treba zaboraviti da se informacije istovremeno nalaze na nivou vibracija, energija, materije i Beskonačne Svesti. Kada se neko «sintonizuje» sa jednom energetskom strukturom, može da dođe do prepoznavanja pomenutih informacija. Tada praktično osoba dekodifikuje takve vibracije-informacije u slike, zvuke ili mirise. Kada se ovakve informacije odnose na nečiji život, postoji mogućnost da se čovek prevari i da misli da se informacije percipirane i prepoznate na pomenuti način odnose na takozvani i samo zamišljen kao njegov prethodni život. Na primer, osoba «povezana» sa negativnim energetskim poljem nacističkog logora, pored pretrpljavanja negativnog efekta na individuaciju Svesti i time uopšte na život i na zdravlje, može takođe da na «nivou uma» prepozna određene informacije vezane za život osobe koja je «živela» u logoru. Tako osoba može da poveruje da je u prethodnom životu možda bila zatvorenik u logoru, pa čak i nacista ili nemački vojnik. I onda započinje interesantna vrteška intelektualnih igrica kao na pr: Imam tešku karmu, jer sam u prethodnom životu bio to i to... Obeleževanje karme kao pozitivne i negativne, dobre ili loše, pokazatelj je da se nije shvatilo šta Karma u stvari jeste. Karma ne može biti ni pozitivna ni negativna, ni teška ni laka, zato što su to karakteristike na nivou intelektualnog tumačenja, a Karma je proces koji se odvija na nivou Svesti. U stvari, Karma je jednaka Svesti. (Fenomen Karma je podrobnije opisan i definisan u članku: ELEMENTI KARME – Zoran i Milica Gruičić.)   

Spajanje sa negativnom energetskom strukturom može da se dogodi na više načina: posećivanjem mesta sa negativnim energetskim poljima-strukturama, pomišlju na takva mesta, poistovećivanjem sa patnjom i drugim negativnim emocijama  i stanjima doživljenim na takvim mestima, razvijanjem negativnih misli i emocija koje imaju slične frekvence sa negativnim energetskim poljima. Do ovakvog spajanja može da dođe takođe i direktno porodičnim poreklom. U trenutku začeća, embrion se «povezuje» sa pozitivnim i negativnim porodičnim energetskim strukturama. Sve dok se ovakva negativna energetska polja ne eliminišu, ona nastavljaju da se prenose iz generacije u generaciju. U stvari, nije dovoljno «eliminisati» negativna energetska polja, potrebno je reprogramirati karmičke uzroke negativnih polja. Tako potomci mogu da prepoznaju-dekodifikuju na «nivou uma», obično tokom sna zatvorenih očiju ili u polusnu, informacije koje prenose energetska polja, što može da da povoda šarolikim, ali često i vrlo mračnim fantazijama, vezanim za tobožnje prethode živote. 

 4) – Za vreme regresije, hipnoze, meditacije ili u drugim momentima posebnog «stanja uma», može da se «primi» u obliku slike, verbalne poruke i sl., rešenje vezano za neki problem ili pak uputstva direktno povezana sa sopstvenim duhovnim sazrevanjem. Ovakve informacije «daje» Beskonačna Svest kao odgovor na procese pokrenute od strane osobe u pitanju. Da bi osoba prepoznala i na «nivou uma» rešenje određenog problema ili neke situacije, Beskonačna Svest «priređuje» jednu posebnu terapeutsku predstavu. Takva predstava često je prikazana u prošlosti i glavni lik uglavnom je potpuno nepoznat osobi pod «terapijom», dok je uzrok nekog problema te osobe sigurno i bez izuzetaka u njenom aktuelnom životu, takođe i zbog toga što kao individua nije mogla imati prethodne živote. Uzrok problema ne biva prikazan «pacijentu» kao da je vezan za aktuelni život, da se ne bi stvarali dodatni osećaji krivice, stres...ili da se ne bi preuveličao problem, već biva prikazan kao uzrok problema vezan za život nekog lika iz prošlosti, tako da osoba pod «terapijom» ima mogućnost da shvati problem, a bez da okrivljuje sebe, jer bi to moglo da dovede do daljnjih trauma. Kada takva poruka biva tumačena kao ono što jeste, odnosno kao terapeutska poruka, «pacijent» može da je iskoristi kao ključ za rešavanje određenih problema. Kada se naprotiv takva poruka koristi kao osnova za fatamorgansku pozorišnu predstavu vezanu za takozvani prethodni život, onda problem ostaje nerešen odnosno problem se pogoršava, jer se izgubila prilika da se pokrenu ozbiljniji procesi njegovog rešavanja.  

 Život je sam po sebi samo jedan san. Fantaziranje o tzv. prethodnim životima sprečava spoznaju da je i «ovaj tekući» život samo fantaziranje, samo jedan san. Čovek ima mogućnost u svakom trenutku da odluči da li će nastaviti da sanja da je budan, odnosno Budan ili će početi da sanja san koji vodi ka Buđenju i spoznaji da su svi životi, čovečanstvo, univerzum pa čak i Beskonačna Svest samo iluzija. Tako se čovek može Probuditi, Spoznati Boga kao Jedinu Stvarnost i Sebe kao Boga. 

Februar 2004

Povratak na vrh