Andrej Pangos

Energetski Vitez

Sam si sebi najveća zagonetka,

Princip svih rešenja.

Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje

Rim 2004

ISBN 86-902555-1-6

andreapangos@tin.it

© Copyright Andrea Pangos Editore

 

Roman "Energetski vitez" izdat je u Italiji, Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji. Ako ste zainteresovani za izdavanje ovog romana u drugim zemljama (knjiga je već prevedena na engleski jezik ), možete da kontaktirate Andreja Pangosa
andreapangos@libero.it

 

 

1.

Iskonska Tajna

 

I Bog stvori Nebo i Zemlju.

Jednom. Odjednom. Sada. Nikad.

 

 

            Iz semena budućeg sveta krenuše Vibracije stvaranja. Igra čestica rasutih u beskraj oblikovala je Univerzum, nesamerljivu pozornicu u kojoj je svoje mesto našla i planeta Zemlja.

            Završivši stvaranje sveta, tri ovaploćena Božanska Principa kao tri Mudraca pojaviše se na najvišim vrhovima Zemlje kako bi se ljudskim okom divili svemu stvorenom.

            Iz devičanski belog snega izvirale su kristalno čiste vode i krčile svoj put ka zelenim dolinama kako bi se posle spojile sa talasanjem mora. Pozlaćeni i jarki sunčevi zraci obasjavali su zelena prostranstva i ulivali snagu bilju ispunjavajući ga titrajima života. Izgledalo je da ono pulsira čistom energijom. Ogromni zeleni listovi visokog drveća činili su da šuma izgleda moćno. Utisak šarolikosti ovog jedinstvenog prizora pojačavali su zraci Sunca koji su se prelamali u šumskoj šikari dobijajući tako čitav spektar zelenih preliva.

            Materijalizovala se vizija sklada, sastavljenog od života koji se osim u obrascima nije ponavljao. Svet je blistao u svom jedinstvenom izdanju. Elementi, zauzevši svoja mesta, ukrštajući se i preplićući, behu nežno zapevali svako svoju partituru u muzici sfera, tvoreći sinfoniju toliko složenu da je niko nikada neće moći opisati.

            "Briljantno. Jako sam zadovoljan. Ali pre nego što se vratite u svoja prvobitna stanja, moramo uraditi još nešto. Ostalo nam je još samo da Iskonsku Tajnu stavimo na neko bezbedno mesto. Budući stanovnik planete, kruna stvaranja, čovek, ne sme nipošto doći do Tajne pre nego što za nju bude spreman. Tek kad stasa za Istinu, moći će da je spozna." - oglasi se Bog.

            Prostorom gotovo trenutno odjeknuše reči prvog Mudraca:

            "Znam šta ćemo! Hajde da iskopamo jamu ovde, na najvišim vrhovima Zemlje, i tu je zatrpamo. Večni led hladnih predela čuvaće je od svih onih koji nemaju hrabrosti da stupe na ovo tlo."

            Bog strpljivo sasluša predlog pa reče:

            "Čovek će lako otkriti kako da kopa i najdublje jame, da se sačuva i najgore zime; uspinjaće se on i na najviše vrhove. Šta ako otkrije Tajnu pre nego što postane zreo za nju?"

            Sada muk Boga ispuni prostor apsolutnom tišinom. Tri Mudra Bića se za trenutak obeshrabriše.

            "Sakrijmo Tajnu na dno najdubljeg mora." Reči drugog Mudraca su prekinule nedoumicu i vratile nadu svoj trojici.

            Ali Bog opet reče:

          "Zar tako ne učinismo već jednom na drugoj planeti kad je izabrana vrsta, očima koje ne behu dovoljno zrele, upropastila stvar? Sećate se, stanovnici prelepe planete su delić Tajne koji su spoznali počeli da koriste za sebične ciljeve, ne za davanje."

            Mudraci pomisliše kako je rešenje problema nedostižno. Njihova nada zapade za horizont.

 

            Posle nekog vremena jedan od njih ipak reče:

            "Postoji mesto gde će čovek teško dopreti do Tajne. Zašto je ne bismo sakrili na Mesec?" Novi predlog ozari sva tri Sveta lica.

            Ali, samo za trenutak:

            "Neće proći mnogo vremena i Mesec će upoznati čovekov korak. Naš ključ ne sme biti određen nekom hronološkom tačkom u vremenu. Biće zrelih Duša, spremnih za Tajnu, i pre nego što počne pisana istorija. Mnogi, međutim, neće biti spremni ni pošto čovečanstvo krene u istraživanje Svemira. Tajnu moramo sakriti tako da je svako, deo po deo, može spoznavati u za njega presudnom momentu. Zaključajmo je ključem sazrevanja bića. Tajna će biti nagrada za spoznaju Istine koju će ljudsko biće u svojoj usnulosti skrivati od samoga sebe.

            Strah, taj osećaj tako svojstven ljudskoj rasi, strah pred nepoznatim, pred veličanstvenim, preplavio je Tri Mudraca. Oni pomisliše da neće moći na dostojanstven način završiti misiju koja im je poverena.

 

 

*

 

 

            Sunčeva svetlost probudila je Andreja, mladića kome je traganje za odgovorima, dalekim od svakodnevnih misli što se vrte u krug, darivalo malopređašnju, sasvim neočekivanu viziju.

            Kao da ne želi da se vrati u svet koji ga okružuje, dugo je žmirkao, navikavajući se na jaku svetlost u kojoj je s mukom nazirao stvari. Činilo mu se kao da se nalazi na mestu koje mu je bilo poznato i u isto vreme potpuno strano.

            Spavao je možda sat vremena, ali kao da je san trajao jedan trenutak, bezvremen, izvađen iz Večnosti.

            Svet oko njega poprimio je neki novi kvalitet. Andrej je tražio da vidi ono za šta je pre bio slep jer nije ni znao da To postoji. Kao da traga za Tajnom u moćnim stablima drveća u parku i u prozirnim kapima vode, zaostalim na zelenom lišću posle kiše, gledao je on na drugačiji način da bi mogao videti ono drugo, pritajeno.

            U istom svetu smešio se lik novog.

            "Hm…", razmišljao je Andrej, šetajući pustim ulicama svog malog grada. On šapnu za sebe: "Gde li su Mudraci sakrili Tajnu?"

            "Sanjaš, mladiću. Nigde je nisu sakrili."

            Andrej se osvrnu oko sebe i ugleda dugokosog, sedog starca kako veoma vitalno zamiče iza ugla.

 

 

2.

Tačka Beskonačnosti

 

Zrelost Svesti određuje percepciju Istine.

 

 

 

            U stvari, Andrej je tog jutra bio krenuo ka mestu gde je dan ranije doživeo viziju stvaranja sveta, kada su u sam osvit života Tri Bića pokušavala da sakriju Svetu Tajnu. Stigavši na mali trg, izdvojen od centra grada i užurbanih prilika opijenih kolotečinom, seo je i pogledao oko sebe. Nigde nikog. Baš kao ni juče. Seo je na klupu, udahnuo duboko, opustio se.

            Iščekivao je nastavak priče.

            Što se, međutim, nije desilo.

            Vreme je prolazilo i prolazilo. Sunce je kratilo senke drveća u okolini, ali od vizije ništa. Samo su nepovezane misli u njegovoj glavi lutale sa jedne teme na drugu.

            Ustao je i krenuo neraspoložen. Naravno, mislio je da je zauvek izgubio mogućnost velikog otkrovenja.

            Baš tada je ugledao onog dugokosog starca.

            "Tražiš li Tajnu?" - njegov šapat dopro je iz sporedne uličice kojom Andrej godinama nije prolazio.

            Sedobradi je već bio odmakao. Plovio je niz kaldrmu kao da jedri.

            "Ah, tu si!" - povika Andrej jurnuvši za njim kao da je stići ga bilo pitanje života i smrti. Ali, avaj! Što je Andrej više ubrzavao hod, starčeva pojava bila je sve dalja. Svakim dodatnim naporom, svakim novim atomom odlučnosti više, cilj je bivao sve udaljeniji. Andreju je srce lupalo u grudima. Ojađen, stao je da se odmori.

            Starčeva kosa je odjednom zasvetlucala na dohvatu Andrejeve ruke:

            "Zašto toliko jurcaš? Život je tu, svi su odgovori već u tebi."

           "Ali, događaju mi se čudne stvari. Danas vidim…"

            "Znam…" - starčeva je reč težinom izgovaranog i spokojnim tonom prevagnula nad zbunjenim i usplahirenim mladićevim upadicama - "Danas vidiš onako kako nisi video juče. Sutra nećeš gledati onako kako gledaš danas. Menjaš se stalno i menja se prizma tvog pogleda. Ali, upamti jedno, dragi moj dečko, subjektivno gledanje sprečava objektivno viđenje."

            Mudrac zastade, pronicljivo merkajući sagovornika. "Život je mnogo više od onoga što su te u školama učili. Ali,  vreme je sazrelo i eto tebe tu."

            "A Tajna? Gde je skrivena Tajna?"

            Pogledavši u nešto neodređeno gore u daljini, u nešto što običan svet nije mogao videti, niti je to hteo, uostalom, starac ozbiljno odgovori:

            "Sam si sebi najveća zagonetka, Princip svih rešenja.."

            On pročeprka po mokrom tlu i u kamenčićima pronađe komad krede. Mekim, mačjim pokretima priđe zidu i upiše običnu tačku.

            "I? Šta vidiš, Andrej?", zapita on s poluosmehom u kutu usana.

            "Tačku, normalno."

            "To je uslovljen refleks. Ono čemu su te naučili. Stvari koje si prihvatio iskrivljuju razumevanje o Stvarnosti, one te udaljavaju od  Istine u tebi samome. Deca koja uče gotove činjenice zaboravljaju Istinu koju intuitivno već žive."

            Andrej shvati da stoji pred oličenjem Mudrosti. Bilo je dovoljno da čuje nekoliko mudroslovlja pa da se njegov svet zaljulja iz osnova, nekoliko minuta prisustva ovog božjaka pa da započne rušenje osnovnih konstrukcija na kojima je počivao njegov svet.

            "Ali, ko je ovaj čovek? Otkud on tako nenajavljen dolazi i useljava se u moj život? I gde je bio dosad?" Buđenje je pravilo lom u Andrejevom biću. Oluje su u njemu besnele i smenjivale se sa neviđenim spokojem.

            "Ova ucrtana tačkica je na zidu, zar ne? A zid? Zid je deo ove kuće, kuća je deo ulice a ulica deo grada. Grad u kome smo sada je prosto deo jedne regije unutar granica ove države. Ali tvoja zemlja je samo jedan delić naše planete. Planeta Zemlja vrti se oko Sunca, male vatrene zvezde u galaksiji koju zovemo Mlečni put, a koji je opet mali segment čitavog sistema galaksija. A sve to zajedno, šta je? Tek nevidljiva tačka onoga što imenujemo kao Kosmos.

            Gledajući tačku, jednoga dana ćeš videti kosmos, posmatrajući nebeske visine, shvatićeš šta je tačka."

            "Ma, ko si ti?", upita konačno Andrej.

            "Ko sam ja? Spoznaćeš. Da bi ti pokazao put ka Stvarnosti, poslužiću se jezikom iluzije." Mudrac zakorači duž duge, prašnjave staze. Ozaren Suncem, on nestade pred mladićevim očima.

 

 

*

 

 

            Nepoznavanje odredišta je sudbinski vodilo mladića u njegovoj potrazi za odgovorima na još nepostavljena pitanja. Na mestu gde je stotinu puta prolazio, podražavajući Svetog starca, podiže oči ka nebu.

            Otkrio je da zgrada što je stajala ispred njega ima šest spratova. Nikada pre nije primećivao prozore i ukrasnu oplatu gornjih spratova. Bilo je dovoljno da podigne glavu za koji santimetar pa da njegove oči ugledaju potpuno nov i izmenjen svet. Posmatrao je par ptica koje su se odmarale na nekoj od terasa pre nego što su se vinule gore i predale se predivnoj slobodi neba.

            "Ah, let! To je ono što nedostaje ljudskom biću."

            Radost je kratko trajala.

            Oduševljenje pogleda koji ispraća ptice najednom nestade i ustupi mesto razočarenju. Spoznaja da isto kao što nije primećivao gornje spratove zgrada kraj kojih je prolazio, nije primećivao ni život u njegovim višim i složenijim oblicima ispoljavanja, neverovatno ga je porazila.

 

 

3.

Primarna sudbina

 

Da li se plašiš mračne budućnosti?

            Stvaraj svetliju budućnost sada.

 

 

 

            "Pokloni prošlosti svetlost razumevanja da bi zasijali odgovori skriveni u njoj. Prošlost shvaćena kao greška, težak je teret. Prihvati je kao bogato iskustvo.»Događaji pokazuju put koji si prešao, odredište prema kojem si se uputio. Putnik kome se pravac ne dopada neka kupi kartu za drugačijeg sebe.

            Ushićenja zadnjih dana, bol krivice što je vukla koren iz prošlosti, strah od neizvesne budućnosti, sve je to uzburkavalo osetljivu prirodu mladića. Uznemiravale su ga reči Mudraca.

            "Ti samo zamišljaš življenje, neosvešćeni um te odvaja od Stvarnosti. Osvetli svoje biće kako bi zablistao drugačijom budućnošću. Ulazak u stvarni život uslovljen je samospoznajom, rastvaranjem snova u Stvarnost. Život nije skup koncepcija, ne pripada zamišljanju, dvojnosti uma. Život nisu ni misli ni želje. Život je bezgranično Postojanje…"

            Mudračeve poruke nisu nimalo ličile na uljuljkujuće filozofiranje kojim se Andrej redovno zavaravao.

            "A sudbina?" Predugo se on osećao kao nasukani brod, kao ptica usahlih krila.

"U suštini, ti si Onaj koji Stvara. Svakome je suđeno da stvara  Sudbinu. Čovek se grdno vara ako misli da ne kreira sam svoj put. Kako raste nivo osvečćenosti bića, tako je čovek sve više svesni krojač sudbine. Sve više on bira sudbinu, sve manje ona njega. Zapravo, sve manje ga bira stihija."

 

            Andrej je odjedanput shvatio da za njega ne samo da ima nade nego da je on baš sad, baš ovde, s ovog mesta, izabrao ono pravo, svoju svetlost budućeg vremena čije je seme upravo proklijalo.

            "Da, ali šta je sve to zajedno, šta je sudbina suštinski gledano?"

            Njegov prijatelj iz drugih dimenzija nastavi: "Sudbina sudbine je, Andrej, da malo ko zna šta je ona u suštini. Često ćeš čuti kako se ljudi vajkaju: Tako mi je bilo suđeno. Međutim, samozavaravanje ne oslobađa od odgovornosti. Čovek je odgovoran za svaki sekund svog života. Svet voli da ne misli ni o čemu. Ali, zaista, ništa nije slučajno. Čak su i sami uzroci uzrokovani. Svi sem Prvog.... "

            "Mnogi veruju da će biti onako kako mora…", prošapta dečko zamišljeno.

            "Da, samo ne zaboravi da bi drugačijim pristupom i ono što se mora zbiti bilo drugačije. Svaki trenutak krije klice raznih budućnosti. Slobodan izbor je osnova individualnog sazrevanja, kapital koji treba umnožiti, oplemeniti. Život je poklon kojem bismo morali za uzdarje pružiti svest o dragocenosti svakog trenutka. Kreativno i bogato iskustvo u sadašnjem momentu doneće sigurno bolju budućnost."

            "Postoji li neka vrsta…", Andrej nije mogao da smisli pravi izraz,  "...Neka vrsta, recimo, primarne sudbine?"

            "Huh! Dobar termin!", nasmeja se mudrac. "Pa… Primarna sudbina je put od nerazumevanja do spoznaje, od dvojnosti do Jednosti, od neosvešćenosti do osvešćivanja božanskog procesa u sebi."

            "Ljudi se po sudbini i razlikuju, zar ne?"

            "Ljudsku sudbinu obrazuje i planetarna konstalacija u momentu rođenja, i genetski materijal roditelja i podneblje sa svojim kulturnim i socjalnim karakteristikama i mnogo, mnogo toga, tako reći, sve. Svaki pojedinac na ovome svetu je beskrajno dragocen. Ona blistava jedinstvena lepota u svakome od nas ostaje uglavnom neprepoznata, neostvarena. Božanska iskra, individualna Svest, otelotvorena u fizičkom telu, dobija svoj Genetski Kod.

            Preuzimanjem odgovornosti prema Sebi, razvijanjem talenata a u cilju Ostvarenja, prepoznavanjem tog Genetskog Koda, čovek može doći do samorealizacije. Ali većina ljudi živi u totalnoj disharmoniji sa Genetskim   Kodom, u stalnom razmišljanju o ovome i onome, nikad u sadašnjosti. A čime to rezultira? Frustracijama, osećanjem neostvarenosti, životnim padovima."

            Mudrac se zamisli a onda tiše, veoma značajnim tonom, kao da je reč o nekoj posebnoj tajni, reče: "Međutim, dostizanje onog što Jesmo zapravo, ima još dublje značenje. Ali, o tome ćemo drugom prilikom."

            "Voleo bih da znam zašto se Božanska Iskra, u stvari, otelotvoruje."

            "Da bi Ti spoznao Sebe, spoznao svoju Jedinstvenost u Svejedinstvu."

 

            Vođen ovom neverovatnom besedom, Andrejev um je kao privucen nekim magnetom krenuo natrag u prošlost. Vraćajući se u detinjstvo sve do doba embriona, prolazio je brzo, kao u fleševima, kroz slike mladosti. Nametalo se uvek isto pitanje: Bože, zašto je sve ovo moralo da mi se desi? Prošlost se iz skladišta grešaka pretvorila u izvor bogatih iskustava. Njegova jedinstvena prošlost činila ga je jedinstvenim. Plativši sve što je moralo da se plati, dobio je ono što je bilo neminovno da dobije - iskustva, oplemenjena saznanjima, koja će dalje uticati na njegovu budućnost i formirati je.

 

 

4.

Sedam Prstenova

 

Čudesnu lepotu svaki trenutak darežljivo nudi.

Na Zemlji je raj, ali ga ne primećuju.

 

 

 

            Crvena, narandžasta, zelena, žuta, plava, indigo, ljubičasta.

            Boje duge su se prelivale jedna za drugom na disku koji se pojavio pred Andrejem. Tih sedam boja činile su prstenove različitih debljina i svaki onaj veći sadržavao je naredni, manji, blago se u njega prelivajući. Ovo čudo bilo je nalik na gramofonsku ploču koja se vrtela takvom brzinom da je izgledalo kao da se ne miče. Spoljašnji prsten je bio crven a poslednji, unutrašnji - ljubičast. U središtu je bila praznina. Andrej je hteo da dotakne ovaj objekat koji je lebdeo iznad njega, ali nije mogao. Do maločas su na istom mestu sijale zvezde a onda, najedanput, ovo. Konačno, na disku su se pojavila slova, mala i nečitljiva, a zatim i kao sasvim jasno ispisane poruke, očigledno iz drugih dimenzija. 

            "Sedam je nota, sedam dana ima nedelja, sedam je nivoa evolucije. Sedam dimenzija života, obeleženih duginim bojama, sedam nivoa svesti…

            "Udaljenost najvećeg po obimu, crvenog, prstena od centra ukazuje na udaljenost njegovih stanovnika od Apsolutnog Izvora, o kom ćeš uskoro saznati više. Žitelji spoljašnjih prstenova robuju instinktima, unutrašnjim sukobima, promenjivim osećanjima, nemaštovitom logikom. Ljubav lako smenjuje mržnja, najbolji prijatelji očas postaju krvni neprijatelji. Mnogi se gube u ispraznim diskusijama da bi našli razlike okeanskih proporcija u skoro istim teorijama…

            "Život je škola u kojoj se svakodnevno polaže. Svuda su prilike za sazrevanje, testovi za naredni evolutivni nivo. Kad prođeš jedan ispit, čekaju te novi sa još značajnijim spoznajama. Nerazumevanje ovih principa stvara od male prepreke veliku tragediju. Neki brzo napreduju u više razrede, unutrašnje prstenove, a neki dugo sede u istoj klupi istog razreda…"

            Nije bilo teško uvideti da ogromna većina žitelja Planete kruži, nošena zacrtanom orbitom prstena, daleko od centra.

            "Mora da im se vrti u glavi…", pomisli mladić, netremice piljeći u disk, "Nije ni čudo što na Zemlji vlada takav haos!"

            "Retki se probijaju prema unutrašnjosti…", čitao je on dalje.

            "Putujući prema centru, smanjuju se ograničavajući uticaji, mogućnost slobodnog izbora postaje veća. Kako se obim onoga što je puko umovanje smanjuje, tako raste svesnost o Postojanju. Prividne suprotnosti dualne logike pretapaju se u sve dublje spoznaje, što oslobađa od patnje i neznanja…

            "Približavanjem centru sazrevaju sposobnosti koje mnogi, ne poznajući potencijale ljudskog bića, definišu kao paranormalne…

            "Neznanje čini da normalno izgleda paranormalno, prirodno natprirodno. Čovečanstvo živi u podprirodnom stanju, daleko ispod svog potencijala. Što je juče bilo nemoguće, danas je moguće. Zašto sutra ne bi bilo normalno ono što se danas smatra paranormalnim. I sijalica je čudo za nekoga ko je nikada pre nije video. Ko zna Istinu, ne čudi se tzv. čudima. Viši nivo svesti, unutrašnji spokoj, opuštenost, sve to omogućava svesniju spoznaju zakona uzroka i posledica. Neko bi unutrašnje prstenove nazvao Zemljom čuda, ali onome ko je spoznao jasno je da su unutrašnji prstenovi samo put ka Večnosti…”

            "Nepoznavanje uzroka ne oslobađa nas od posledica, neverovanje u nešto što je neminovno nije garancija da se to neće dogoditi. Iako ne znaš suptilne zakone ovog sveta, ne znači da ih možeš kršiti bez posledica. Kad, na primer, vozač automobila ne primeti znak za ograničavanje brzine, on rizikuje da bude kažnjen. I ako mu se to desi, niko mu nije kriv što ne gleda. Uostalom, kazna će ga naučiti pameti, učiniće ga obazrivijim. Čini se da je Kosmički zakon surov, ali je to za našu dobrobit."

            "Ah, kakav poklon!", uzdahnu mladić, "Ovo sam tako dugo tražio."

            On je video etape svog putovanja od samih početaka pa do ovog trenutka. Kretao se do sada bez mnogo svesti o tome šta mu se dešava i kuda ide. Sad je, međutim, veoma svesno nameravao da svoj put približi kraju, tj. središtu diska, centru Točka, da izađe iz paklenog kruga kauzalnosti.

            Andrej je polako prišao lebdećem objektu koji je bio nekoliko puta veći od njega. Nije se plašio. Njegovi prsti krenuli su ka središtu. I taman kad je mislio da je dodirnuo nešto, prsti su mu prošli kroz prazan prostor i sve je nestalo. Više nije bilo ničega. Opet samo nebo sa svetlucavim, dalekim zvezdama i prohladni povetrac letnje noći.

            "Dodirnuo sam je! Jesam. O, Bože, kako je to moguće!? Da li je ploča bila materijalna ili sam ja postao nematerijalan? I šta je uopšte materijalnost…?"

            "Život koji živiš, svet oko tebe koji doživljavaš, sve je to jedna video igrica, mladiću moj…", šapnu mu glas.

            "Video igrica? Genetski Kod, tja! Pa šta sam ja kompjuter, robot, šta li? Ah!"

            "Saznaćeš ko si, ne brini. Program tvog sazrevanja odavno je spreman!"

            "Opet neki program!", neveselo izusti Andrej, ni sam ne shvatajući kolika ga je sreća snašla što je uopšte zavređivao Istinu iz čijeg zagrljaja više nije mogao.

 

 

5.

Energetski vitez

 

Svi mi imamo sopstveno mesto u Kosmosu.

Važno je samo ispuniti ga sobom.

 

 

 

             Andrej je utonuo u misli a zatim i u svesno proživljeni san. Vizija stvaranja sveta se sve više rascvetavala u uverljivosti tako da su se Tri Prvobitna Mudraca mogla gotovo doslovno dodirnuti vrhovima prstiju, njihove reči su se mogle zaista čuti a jarke boje stvarno videti.

            "Zar san može biti toliko stvaran? Kako je moguće da ga toliko svesno analiziram kao da sam istovremeno i režiser i glumci i gledalište? I da li je ovo uopšte san?"

            "Energetski Viteže!", šapnuše trojica Mudraca u glas i nit mladićevih misli, koje su krenule da relativizuju ono što um nije mogao da pojmi, uzdrhti i prekine se. Ostade čarobna atmosfera, puna spokoja i miline.

            Energetski Vitez - magični prizvuk ove dve reči kao da je otključao riznicu svih onih vizija koje je Andrej već posedovao u sebi ali ih nije puštao napolje, onih koje su govorile o njemu na najneposredniji način. Lik srednjovekovnog ritera na konju koji donosi luč novog vremena i označava raskid sa starim. Ratnik protiv tame, donosilac svetlosti, nade, znanja. Predstava se graničila sa dečačkim vizijama ali je u sebi nosila ona obeležja zbog kojih je i uzela taj lik. Odlučnost. Neumoljiva hrabrost. Poštenje. Odanost Istini i Vrlini. Okrenutost ka dobrobiti svih.

            Ah, kako je mladić bio srećan što je konačno shvatio svoju ulogu na ovome svetu! Njegovo biće ispinilo se novom snagom i samopouzdanjem.

            Mudra bića poslaše još jednu poruku iz bezvremenosti:

            "Svojom čežnjom za  Istinom, svojom nepresahlom upitanošću nad samim sobom, nad svojom svrhom, zaslužio si da saznaš šta je tvoja Misija. Pošao si sa oboda Točka i približio se Središtu. Istina te vodi. Ona je to oduvek činila. Imaj poverenja jer nećeš nikada biti ostavljen. Ali ti moraš da održiš rešenost do kraja, ti moraš da rasplamtiš Božansku iskru u sebi kako bi ti se Istina potpuno otvorila. Od tebe sve zavisi!"

 

 

6.

Cilj

 

Moguće je setiti se Svega.

Nemoguće zaboraviti Boga.

 

 

 

            Sreća što se susreo sa svojim zadatkom stišavala se i ustupala mesto plamtećoj čežnji za odgonetkom Tajne. Za trenutak je Andrej pomislio da uvid u to šta je njegova misija predstavlja Tajnu za čijim naličjem traga. Ma koliko vizija Energetskog Viteza bila epohalna za njega, on je osećao da je tu istinu nekako odvajkada znao a da Tajna predstavlja nešto još veće, nešto u ovom trenutku nedokučivo za njegov um.

            "O, Bože, da li sam saznao Tajnu?"

            "Određene tajne si spoznao, Iskonsku Tajnu još uvek nisi!", prošaputa neki prisni glas mladiću u uho.

            "Toliko sam puta pao, izgubio se u lavirintima i neuspelim pokušajima. Sad znam da sam otkrio nešto najbitnije za moju egzistenciju ovde na Zemlji, ali otkriće Energetskog Viteza samo je još podgrejalo moju upitanost nad Tajnom. Kako da dospem u Večno Izvorište koje se nalazi u središtu Diska sa Sedam Prstenova?!"

            "Savladaj ispite da bi mudriji stigao do mene. Problemi su učitelji zakona postojanja, pokazatelji nivoa (ne)znanja. Prepreke su učionice sazrevanja. Iza njih postoji svet novih uvida, još neotkrivenih mogućnosti. Spoznaje su gorivo za putovanje kroz Prstenove. Nema diplome bez polaganja ispita. Neznanje bira životne ispite, spoznaje ih savlađuju."

            "Da li si Ti Cilj?", izusti Andrej dok su mu se suze slivale niz obraze.

            "Sada slušaš glas glasnika Mojih."

            "Gde si? Gde se nalaziš?"

            "Spoznaj Tajnu kako bi stigao do Mene što pre."

            "Ali, put je trnovit, pun prepreka!", zavapi Andrej u naivnoj nadi da će mu Glas ukazati na neku prečicu.

            "Neznanje sputava tvoj hod, ono čini da prepreke izgledaju nesavladive. Samo sledi svetlost i bezizlazi u prividnom lavirintu života postaće putokazi. Učini da tvoj život bude tvoja svesna kreacija. Manje biraj i isključuj, više stvaraj. Neka nova rešenja stvaraju nove puteve. Unapređujući mikrokosmos, unapredićeš i beskraj. Sviđa li ti se to?"

            "Oh, da, naravno. Ali koji su moji ciljevi?", novi uvidi potpuno su izmestili Andrejevu stvarnost. Sve što beše staro izgubilo je na značaju. Ono, pak, što je došlo, još uvek je ličilo na izmaglicu.

            "Ciljeva ima beskonačno mnogo, ali samo jedan je Cilj!"

            "Pa, reci mi!", uskliknu mladić.

            "Ja!"

            "Ti? Ko si Ti? Šta si Ti?"

            "Ja sam Ti. Jednost. Jedno smo. To je odgovor na tvoja pitanja!"

 

 

7.

Misli

 

Stvarnosti nisi ti,

već Ono što Zaista Jesi.

 

 

            "Hm.Video igrica? Samo, ko igra tu igru? Da li je život stvaran? Koji je smisao svega toga?Mladić je upućivao pitanja svom sagovorniku koji je iz apstraktnih dimenzija posmatrao vrtloženje energije iznad Andrejeve glave. Pridružio mu se u materijalnom svetu kako bi konkretizovao poroblem:

            "Slične vibracije se privlače. Pozitivne misli privlače pozitivne događaje. Negativne misli privlače negativne događaje. Reka života dobrim delom sledi tok misli. Pozitivne misli idu u beskonačnost, negativne ostaju u granicama čovekovih dimenzija postojanja i osim što štete drugima, vraćaju se i onome ko ih je odaslao."

            "Nije mi jasno kako mogu da budem realno objektivan kad na stvari gledam suviše pozitivno."

            "Pozitivne misli te približavaju tvom cilju, dok te negativne misli udaljavaju. Cilj koji pomaže sazrevanju bića može se nazvati objektivno pozitivnim. Sazrevanjem tvog bića sazreva i samo Beskonačno Postojanje… Razumeš? Sazrevanjem Svesti smanjuje se broj misli, koje su sve vise uskladjene sa Istinom. Tvoj um je preplavljem mislima kojih nisi svestan.  Na površini se mučiš da razviješ pozitivne misli, dok u nesvesnom negativne vibracije rezultat sadržaja sakupljenih ko zna gde i ko zna kada privlače negativnosti sa svih strana. Svesno misliti različito je od nesvesnog mišljenja. U repertoaru onoga što je tvoj misaoni svet zamašna je količina automatskih misli. Nećeš naći blago sa morskoga dna ako ne zaroniš. Potrebno je reformulisati negativne programe. Treba biti brži od uma. Gledaj šta ti se dešava, šta stalno izlazi na površinu, pronađi uzrok, razumi ga i preimenuj. Otvori fasciklu sa stavovima, osećanjima, mislima. Naravno, ti ćeš razmisliti o posledicama mišljenja, ali ne zaboravi da nije dovoljno misliti, potrebno je i Biti. Biti budan…"

            "Pre nego što sam te upoznao, mislio sam da mnogo znam. Sada se osećam bespomoćno. Sve sam svesniji svog neznanja."

            "Misliti ne znači znati. Drugačije izgleda osvetljena soba od one koja to nije. Lične spoznaje pojašnjavaju stvari, ostvaruju istinsko razumevanje. Sanjanje budnosti uskraćuje radost buđenja. Većina ljudi naprosto spava, mali broj se budi. Ima i onih koji su uvereni da su budniji od drugih, ali oni su samo upali u drugačiji san. Lep san je bolji od noćne more, zar ne? Međutim, samo budnost oslobađa, kao što ti je već poznato."

 

 

8.

Nevidljiva snaga molitvi

 

Lako je činiti napor,

teško je biti miran.

 

 

 

            "Koliko vremena mi je potrebno da savladam put Sedam obruča? Moram li steći sva iskustva ili postoji brži put?"

            U skladu sa Andrejevim zamišljanjem da pitanja upućuje Mudracu, ovaj je poprimio stvaran oblik, pružajući Energetskom Vitezu neophodna znanja.

            "Sazrevanje ne zavisi od vremena. Vreme postoji za um, ali ne i za Stvarnost. Spoljašnji događaji mogu se preobraziti unutrašnjom alhemijom."

            "Možeš li mi reći koliko ima stvarnosti'"

            "Samo jedna može biti i samo jedna JESTE Stvarnost!"

            Kako je nezrelost Andrejeve svesti sprečavala dublje spoznaje, Mudrac je morao da umiri njegov um i da promeni temu.

            "Fizička aktivnost je dobra, ali ona uz mnogo napora donosi malo rezultata. Mentalna aktivnost u pravcu pozitivnog mišljenja i razumevanja ubrzava napredak, ali molitve su definitivno najefikasnije oruđe. Za Energetskog Viteza molitve upućene Bogu jesu najbolji alat, ili ako hoćeš oružje za optimalno sazrevanje bića, za najuspešniji i najbezbolniji prolazak kroz Prstenove."

            "Molitve? Ne verujem da bi to pomoglo. Uostalom, predstavnici kanonskih religija stvorili su otpor u meni svojim iskrivljenim, rigidnim tumačenjima. Ne jednom sam okusio otrov iz tih čaša."

            "Vrlo često je njihov pristup  moliti se napamet. Treba se moliti svesno. Bez moljakanja,  podmićivanja, samokažnjavanja, bez sumnje. Svaka ta molitva ima svoju vibratornu vrednost. Ako ona nema smisla, ako nema težinu, ako joj svrha nije sazrevanje, ona je utoliko manje moćna. Treba biti strpljiv. Dakle, ne moliš se napamet. Ne moliš se iz grešnosti i pokajništva. Grešio si. Pa dobro. Nisi znao. Idi dalje. To što je bilo pusti i ne dozvoli da ti se vraća kao preležani grip."

            Mudrijaš prasne u smeh.

            "Energetski Viteže, ne brini se ti ništa. Bog nije onaj čika sa bradom kojim zastrašuju ljude od malena!"

            "Da li se molbe", Andreju je ovaj izraz zvučao prijatnije, "ispunjavaju, odnosno, ispunjavaju li se svima na isti način?"

            "Nivo Svesti onog koji moli i pozitivnost, tj. ispravnost te molbe u odnosu na Plan Božji odrediće i kvalitet i kvantitet ispunjenja. Rezultati se ponekad manifestuju brzo ali za neke stvari je potrebno dugoročno, konstantno upućivanje molbi. I liftu nebodera je potrebno izvesno vreme da se iz prizemlja digne na najviši sprat, da bi se ponovo spustio do prizmemlja. Bog zna šta je najbolje za čoveka, tako da će se neke molbe ispuniti drugačije od očekivanog. Sa time treba računati. Prijatno nije sinonim pozitivnosti, neprijatno nije uvek negativno. Subjektivne želje ne moraju biti objektivne potrebe, prepreke su nužne na putu sazrevanja!"

            "Da li je Božanski plan promenjiv?"

            "Blagotvornim činjenjem, osećanjima, mislima a najviše molbama reprogramiraš Božanski Plan. Čovek koristi koncept Božanskog plana da bi obrazložio neke stvari, ali u stvari nema nikakvog Božanskog Plana."

            Mudrac je, a da Andrej toga nije bio nimalo svestan, ponudio raskršće jedne potpuno nove budućnosti, ulazak u najdublji značaj slobodnog izbora.

            "Zaista ne razumem!"

            "Kad iskusiš Istinu, razumećeš."

            "Prvo si me učio da ne smem verovati ni u šta pre nego što spoznam. A sada mi govoriš da moram da verujem u nešto što nisam iskusio."

            "Imaj poverenja da bi mogao ustrajati, spoznaj da bi se uverio. Slepa vera lišiće te dubokih spoznaja. Ako sumnjaš, propustićeš trenutak a on može biti presudan, može biti baš onaj koji suštinski menja tok tvog života. Strah da ćeš izgubiti godinama građene predstave na kojima počiva tvoj svet, sprečava te da poletiš. Sumnje su razorne sile. Svetlost poverenja i iskrenosti spasava od crnog semena sumnje koji ima moć da razori i pojedinca i porodicu i narod, upamti to. Ako sumnjaš u sebe, sumnjaćeš i u druge i obrnuto, sumnjom u druge, ispoljavaš unutrašnje nepoverenje prema svom biću."

            "Na kraju, reci mi, molim te, gde su Tri Mudraca sakrila Tajnu?"